U Moldaviji se u nedelju održava drugi krug predsedničkih izbora, gde se aktuelna predsednica Maja Sandu, prozapadna političarka, suočava sa svojim protivnikom Aleksandrom Stojanoglom, koji ima bliske veze sa Rusijom. Ovi izbori se odvijaju u kontekstu ozbiljnih optužbi o prevarama birača i zastrašivanju, što dodatno komplikuje proces demokratizacije zemlje koja teži članstvu u Evropskoj uniji.
U prvom krugu, održanom 20. oktobra, Sandu je osvojila 42% glasova, dok je Stojanoglu, bivši generalni tužilac, prikupio skoro 26%. U nedelju, biračka mesta će biti otvorena od 7 ujutro do 21 sat po lokalnom vremenu. Anketa kompanije iData sugeriše izuzetno tesnu trku, s tim da bi rezultati mogli zavisiti od podrške moldavske dijaspore.
Iako je moldavska dijaspora igrala ključnu ulogu na nedavnom referendumu o pristupanju EU, izveštaji o kupovini glasova i zastrašivanju glasača zasenjuju rezultate. Premijer Dorin Recean upozorio je na „anonimne pretnje smrću“ koje se šire širom zemlje, a koje imaju za cilj da zastraše birače.
Navodi o sistemskoj prevari potkrepili su navodi da je Ilan Šor, osumnjičeni oligarh koji živi u Rusiji, orkestrirao šemu kupovine glasova koja je uključivala isplate od oko 39 miliona dolara više od 130.000 primalaca. Tužioci su sproveli brojne racije i zaplenili više od 2,7 miliona dolara u gotovini.
Pored toga, vlasti su privodile pojedince zbog sumnje da su vršili pritisak na birače, kao što je slučaj u autonomnoj Gagauziji, gde je lekar uhapšen zbog pritiska na štićenike doma za stare da glasaju za određenog kandidata.
U svetlu ovih događaja, analitičari ističu da će bez obzira na ishod drugog kruga, geopolitičke tenzije u regionu ostati visoke. Moldavija se suočava s izazovima u očuvanju demokratskog procesa, dok se i dalje bori za evropsku budućnost usred ruskih pretnji i hibridnog rata.
