Klimatske promene prete da pogoršaju sukobe u krhkim zemljama širom sveta i dovedu do povećanja broja smrtnih slučajeva, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF) u izveštaju objavljenom u sredu.
Iako klimatski šokovi sami po sebi možda neće izazvati nove nemire, rekao je MMF sa sedištem u Vašingtonu, oni „značajno pogoršavaju sukobe, povećavajući krhkost“ kao što su glad, siromaštvo i raseljavanje.
Do 2060. godine broj smrtnih slučajeva u sukobima mogao bi porasti za 8,5 odsto kao udeo stanovništva u takozvanim krhkim državama pogođenim sukobima (FCS), i do 14 odsto u onim zemljama koje se suočavaju sa ekstremnim porastom temperatura, navodi se u izveštaju.
Sve u svemu, Svetska banka je 39 zemalja u kojima živi skoro milijardu ljudi i 43 odsto siromašnih u svetu klasifikovala kao FCS.
Više od polovine ovih nacija, koje su nesrazmerno opterećene klimatskim promenama, nalazi se u Africi.
Više od 50 miliona ljudi u ovim zemljama moglo bi do 2060. godine biti oterano u glad zbog niže proizvodnje hrane u kombinaciji sa višim cenama, upozorio je MMF.
Ekonomski gubici koji nastaju usled klimatskih šokova su „ozbiljniji i uporniji“ u krhkim zemljama nego u drugim zemljama, dodaje se.
U zasebnom blogu, MMF je rekao da je od vitalnog značaja da se lideri koji se okupe sledeće nedelje u Keniji na prvom afričkom klimatskom samitu iznađu rešenja za ranjive nacije.
„Svake godine, tri puta više ljudi bude pogođeno prirodnim katastrofama u krhkim državama nego u drugim zemljama. Katastrofe u krhkim državama istiskuju više nego dvostruko veći udeo stanovništva u drugim zemljama“, navodi se na blogu.
MMF je saopštio da bi do 2040. ove zemlje mogle da se suoče 61 dan u godini sa temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa (95 stepeni Farenhajta) u proseku – četiri puta više od drugih zemalja.
„Ekstremne vrućine, zajedno sa češćim ekstremnim vremenskim pojavama koje prate nju, ugroziće zdravlje ljudi i ugroziti produktivnost i radna mesta u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda i građevinarstvo.
Samit od 4. do 6. septembra u Najrobiju ima za cilj rešavanje hitnih klimatskih izazova sa kojima se suočava kontinent sa 1,4 milijarde ljudi i dolazi uoči sledeće runde pregovora UN o klimi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u novembru i decembru.
Već godinama afričke vlade zahtevaju da najveći zagađivači u svetu plate za štetu koju su njihove emisije izazvale.
„Uoči COP28 u Dubaiju, od suštinske je važnosti da zajedno razmotrimo klimu i sukobe“, rekla je viši analitičar Međunarodne krizne grupe Nazanin Moširi u belešci za AFP uoči samita.
„Moramo samo da razmotrimo situaciju na Rogu Afrike, gde klimatske promene i konflikt podstiču dalju nestabilnost sa pet uzastopnih loših kišnih sezona, poplavama bez presedana i najgorom vanrednom situacijom u vezi sa hranom na svetu“, dodao je Moriši.
