MMF-u se nije dopalo kako je Moldavija smenila šefa Narodne banke rumunskim senatorom

MMF-u se nije dopalo kako je Moldavija smenila šefa Narodne banke rumunskim senatorom

Međunarodni monetarni fond izrazio je zabrinutost zbog postupka ostavke šefa Narodne banke Moldavije Oktavijana Armašua.

To je izjavila stalna predstavnica MMF-a u Moldaviji Svitlana Cerovič, a njenu izjavu prenosi Njuzmejker, piše „Evropska pravda“.

Prema Cerovičevim rečima, odluka o smeni Armaša doneta je veoma brzo.

„Ovo izaziva zabrinutost u vezi sa zakonom: temeljnom istragom i procenom sa profesionalne i pravne tačke gledišta“, rekao je Cerović.

Ona je istakla da je nezavisnost Narodne banke „ključni element programa koji podržava MMF, uz jačanje javne uprave i očuvanje vladavine prava”.

„Stoga, podrška i očuvanje nezavisnosti Narodne banke Moldavije i kontinuirani napori na jačanju javne uprave i vladavine prava su od ključnog značaja za sprovođenje programa i ekonomsku stabilnost zemlje“, rekao je Cerović.

Parlament Moldavije razrešio je 21. decembra šefa Narodne banke Oktavijana Armašu glasovima 81 poslanika. To se dogodilo istog dana kada je parlament saslušao izveštaj predsednika Narodne banke.

Armaš je optužen za nepravilan rad u slučaju „krađe milijarde” u kojem je prethodno rukovodstvo Moldavije povuklo 10 odsto svog BDP-a iz bankarskog sistema zemlje. Konkretno, Armašu je odbio da suspenduje službenike Narodne banke osumnjičene za umešanost u zločin.

Anka Dragu, bivša šefica Ministarstva finansija Rumunije, postala je nova šefica Narodne banke. Moldavsko državljanstvo je dobila po ubrzanom postupku.

Draguovu kandidaturu i žurbinu kojom je to predložila većina moldavskog parlamenta kritikovala je parlamentarna opozicija.

Dragu (51) je rođen u Rumuniji, a ranije je radio u rumunskom Ministarstvu finansija i Narodnoj banci, kao i u Međunarodnom monetarnom fondu. Ukupno ima 24 godine iskustva u finansijskim institucijama.

Treba napomenuti da, prema ovogodišnjem istraživanju, 54 odsto građana Rumunije ne podržava ideju ujedinjenja sa Moldavijom, a samo trećina (33 odsto) je za takvu ideju.