Kako prenosi agencija AP, generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva upozorila je da je „veća verovatnoća da će se stvari pogoršati, pre nego što se poboljšaju“ i navela da je ruska invazija na Ukrajinu dramatično promenila poglede Fonda na ekonomiju.
Pandemija virusa korona, rastuća inflacija i pogoršanje klimatskih uslova takođe utiču na svetske ekonomije pogoršavajući druge krize, poput nesigurnosti nabavke hrane i visokog nivoa duga u zemljama sa nižim prihodima.
„Rizici od recesije rastu“ ocenjuje Georgijeva i ističe procenu MMF da će zemlje koje čine jednu trećinu svetske ekonomije ove ili naredne godine doživeti najmanje dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije.
Georgijeva je rekla da je MMF već tri puta smanjio projekcije globalnog rasta, pa sada očekuju 3,2 odsto za 2022, a 2,9 odsto za 2023. godinu.
Sumorne projekcije dolaze u vreme kada centralne banke širom sveta podižu kamatne stope u nadi da će ukrotiti rastuću inflaciju. Federalne rezerve SAD bile su najagresivnije u korišćenju povećanja kamatnih stopa kao instrumenta za hlađenje inflacije, iako su i centralne banke od Azije do Engleske počele da podižu stope ove nedelje, navodi AP.
Georgijeva ocenjuje da bi“previše i prebrzo pooštravanje monetarne politike, i to na sinhronizovan način, moglo da gurne mnoge ekonomije u produženu recesiju“.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je prošle nedelje saopštila da će globalna ekonomija zbog rata u Ukrajini izgubiti 2,8 biliona dolara.
Ove projekcije dolaze nakon što je savez zemalja izvoznica nafte OPEK+ u sredu odlučio da značajno smanji proizvodnju, što bi moglo zadati novi udarac globalnoj ekonomiji i podići politički osetljive cene goriva u Americi neposredno uoči ključnih izbora za kongres u novembru.
