Podijeljeni savezni žalbeni sud presudio je u petak da Misisipi ne može oduzeti pravo glasa hiljadama osuđenika nakon što odsluže kaznu, nazivajući to „okrutnom i neobičnom kaznom“ koja je neproporcionalno pogodila crnce, piše Rojters.
Veće 2-1 Petog okružnog apelacionog suda SAD-a sa sedištem u Nju Orleansu pogrešilo je odredbu ustava države Misisipija koja nalaže doživotno lišenje slobode za ljude osuđene za niz zločina, uključujući ubistvo, silovanje i krađu.
Stavljajući se na stranu grupe osuđenika koji su 2018. tužili da povrate pravo glasa, američki okružni sudija Džejms Denis napisao je da je državna politika prekršila Osmi amandman Ustava SAD, koji zabranjuje okrutne i neobične kazne.
On je rekao da ustavna odredba države, odeljak 241, nije služila legitimnoj svrsi, osigurava da bivši prestupnici nikada ne budu u potpunosti rehabilitovani i da je usvojena 1890. nakon građanskog rata u SAD da bi se „osigurala politička nadmoć bele rase“.
Odredba, čija je lista diskvalifikujućih zločina dva puta menjana tokom godina, ostala je na snazi u postizanju svog „rasnog diskriminatornog cilja“, rekao je Denis. Od skoro 29.000 Misisipija osuđenih za krivična dela lišavanja prava glasa koji su završili svoje kazne od 1994. do 2017. godine, 58 odsto su bili crnci, rekao je on.
On je rekao da se Misisipi „suprotstavlja jasnom i doslednom trendu u našoj naciji protiv trajnog oduzimanja prava glasa“, rekao je, napominjući da 35 država plus Vašington, DC, danas odriču tu praksu.
Denisu se pridružila američka okružna sudija Carolin Dineen King u poništavanju presude sudije nižeg suda. Obojica su imenovani za demokratske predsednike u sudu koji je naklonjen konzervativcima.
„Ovo je velika pobeda za Misisipije koji su završili svoje kazne i zaslužuju da u potpunosti učestvuju u našem političkom procesu“, rekao je Džonatan Jangvud, advokat tužilaca u grupnoj tužbi.
Portparol republičkog državnog tužioca Lin Fič rekla je da će se žaliti na odluku, jer je „Vrhovni sud signalizirao da lišavanje prava prestupnicima nije kazna“.
U suprotnom mišljenju, američki okružni sudija Edit Džons, imenovana od bivšeg republikanskog predsednika Ronalda Regana, primetila je da je Vrhovni sud SAD 1974. godine smatrao da državni zakoni koji trajno oduzimaju pravo prestupnicima ne krše njihova prava na jednaku zaštitu prema 4. amandmanu na Ustav SAD.
„Današnja presuda zanemaruje tekst, presedan i zdrav razum kako bi osigurala željeni ishod“, napisao je Džons.