Bangkok (AP) – Mirovni izgledi izgledaju suzbijanje u Mjanmaru kao građanski rat uprkos međunarodnom pritisku na vojsku četiri godine nakon što je zaplenio vlast izabrane civilne vlade.
Politička situacija je i dalje napeta bez pregovaračkog prostora koji se na vidiku između vojne vlade i glavnih opozicionih grupa bore protiv nje.
Četiri godine nakon preuzimanja vojske 1. februara 2021. godine stvorila je duboku situaciju višestruke, preklapajući krize sa skoro polovinom stanovništva u siromaštvu i ekonomiji u neredu, rekao je u.n. razvojni program.
U.N. Kancelarija za ljudska prava saopštila je da je vojska proglasila nasilje nad civilima prošle godine na neviđene nivoe, nanoseći najtežu civilnu smrtnu putarinu od vojno preuzimanja kao svoj stisak na snazi erodiranom.
Vojska je lansirala talas nakon talasa odmazdenih vazduh i artiljerijskog granatiranja na civilima i civilnim naseljenim oblastima, prisilili su hiljade mladih u vojnu službu, sproveli proizvoljne hapšenja i krivično gonjenje, prouzrokovalo masovno raseljavanje i uskraćivao pristup humanitarijama i uskraćivao pristup humanitarnim Katastrofe, Kancelarija za prava izjavila je u petak u izjavi.
„Posle četiri godine, duboko je uznemirujuće da se situacija na terenu za civile pogoršava samo dan“, rekao je u.n. Šef ljudskih prava Volker Turk. „Čak i kao vojni napajanja, njihovi zločini i nasilje proširili su se u obimu i intenzitetu“, rekao je, dodajući da je odmazdana priroda napada dizajnirana da kontroliše, zastrašujuće i kazniju stanovništvo.
Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija i drugi kritikovali su vojnu preuzimanju u izjavi koja je takođe pozvala na oslobađanje OUSTED-a lidera Aung San Suu Kii i drugih političkih zatvorenika.
Rekli su da je gotovo 20 miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć, a do 3,5 miliona ljudi raseljeno je interno, porast skoro milion u poslednjoj godini. Oni su takođe izrazili zabrinutost zbog povećanog prekograničnog kriminala u Mjanmaru kao što su trgovine drogom i trgovine ljudima i operacijama koje utiču na susedne zemlje i nestabilnost rizika.
„Trenutna putanja nije održiva za Mjanmar ili region“, rekle su zemlje u zajedničkoj izjavi koja je takođe uključivala Australiju, Kanadu, Južnu Koreju, Novi Zeland, Norvešku i Švajcarsku.
Vojno 2021. Preuzimanje upisao je široko rasprostranjene javne proteste, čije su nasilno suzbijanje snaga bezbednosti pokrenuli oružani otpor koji je sada doveo do stanja građanskog rata. Milicije za etničku manjinu i odbrambene snage koje podržavaju glavnu opoziciju Mjanmara kontrolišu velike dijelove zemlje, dok vojska ima mnogo centralnog mijanmara i velikih gradova, uključujući glavni grad, naipiidav.
Udruženje pomoći za političke zatvorenike, koji čuva detaljne kanale hapšenja i žrtava povezanih sa represijom vojne vlade, rekao je da je pobijeđeno najmanje 6.239, a 28.444 uhapšeno od preuzimanja. Stvarni broj smrtnih slučajeva verovatno će biti mnogo veći jer grupa uglavnom ne uključuje smrtne slučajeve vojne vlade i ne može lako da potvrdi slučajeve u udaljenim oblastima.
Aung Thu Niein, direktor komunikacije za Institut za strategiju i politiku-Mjanmar Think Tank, rekao je Associated Press-u da je trenutna situacija u Mjanmiru u najgorem slučaju, a mir i razvoj se gura natrag.
„Šta je još gore da je suverenitet koji je ikada proglasio vojskom gubi, a granice zemlje mogle bi se čak i pomeriti“, rekao je Aung Thu Niein u tekstualnoj poruci.
Mjančarska vojska pretrpela je neviđene polje polje u prošloj godini, kada je koalicija etničkih oružanih grupa osvojila pobede na severoistoku u blizini kineske granice i u zapadnoj staji rakin-a.
Etnički pobunjenici su mogli brzo da zauzmu nekoliko gradova, vojnih osnova i dve važne regionalne komande, a njihova uvredljiva je oslabila stisak vojske u drugim delovima zemlje.
Etničke manjine se decenijama bore za veću autonomiju Centralne vlade Mjanmara i lagano su savezniji sa narodnim odbrambenim snagama, proekmokratska oružana otpornost formirana nakon preuzimanja vojske 2021. godine.
U.N. Kancelarija za ljudska prava i grupe za prave, uključujući Amnesti International takođe su postale retke navode u nedavnim izjavama da su oružane grupe suprotstavljale vojsci takođe počinili kršenje ljudskih prava u oblastima pod njihovom kontrolom.
U potrazi za političkom rešenjem, vojna vlada gura na izbore, što je obećalo da će se ove godine zadržati. Kritičari kažu da izbori ne bi bili slobodni ili fer jer su građanska prava umanjila i mnogi politički protivnici zatvoreni i izbori bi bili pokušaj normalizacije vojne kontrole.
U petak je vojska vlada proširila vanredno stanje još šest meseci jer je rečeno da je bilo potrebno više vremena za vraćanje stabilnosti pre izbora, izveštavao je državna MRTV televizija. Nije dat datum za ankete.
Tom Andrevs, specijalni izvestilac koji je radio sa U.N. Kancelarijom za ljudska prava, rekao je da nije moguće da drži legitimne izbore, dok hapšenje, zadržavanje, mučenje i izvršavanje čela opozicije i kada je nezakonito za novinare ili građani da kritikuju vojsku ili građani. Vlada.
„Vlade bi trebalo da odbacuju ove planove za ono što su – prevara“, rekao je Tom Andrevs.
