Mirovne snage UN ubrzavaju povlačenje severnog Malija dok separatisti optužuju vojsku za napad

Mirovne snage UN ubrzavaju povlačenje severnog Malija dok separatisti optužuju vojsku za napad

Mirovna misija Ujedinjenih nacija u Maliju je u nedelju saopštila da je ubrzala planirano povlačenje iz grada Ber na severu Malija zbog pogoršanja bezbednosti, jer su borbe u toj oblasti izazvale strah od oživljavanja separatistički ustanak, piše Rojters.

Tokom proteklih nekoliko dana, severni pobunjenički savez predvođen Tuarezima, nazvan Koordinacija pokreta Azavad (CMA), optužio je malijske snage i ruske Vagnerove trupe da su prekršile primirje napadom na njene snage stacionirane u blizini Bera.

Malijska vojska nije odgovorila na optužbe, ali je u subotu saopštila da je šest njenih vojnika stacioniranih u Beru ubijeno odbijajući pokušaj upada neodređenih „naoružanih terorističkih grupa“.

Misija UN-a poznata kao MINUSMA je u saopštenju navela da je „ubrzala svoje povlačenje iz Bera zbog pogoršanja bezbednosti“.

„Poziva sve zainteresovane strane da se uzdrže od bilo kakvih radnji koje bi mogle dodatno zakomplikovati operaciju“, navodi se, ne navodeći imena umešanih.

Sukobi su usledili usled neočekivanog zahteva Malija u junu da MINUSMA prekine svoju decenijsku misiju, što je izazvalo zabrinutost da bi njen odlazak mogao dodatno opteretiti mirovni sporazum sa pobunjenicima Tuarega iz 2015. i oslabiti napore za suzbijanje islamističke pobune.

Borbe između snaga CMA i malijskih trupa oko Bera su u toku od nedelje ujutro, rekao je portparol CMA Mohamed Elmaul Ramadan Rojtersu telefonom.

Prisustvo mirovnih snaga MINUSMA pomoglo je da se umire pobunjenici predvođeni Tuarezima, koji su zaustavili svoj separatistički ustanak Alžirskim sporazumom iz 2015.

Nemiri u regionu počeli su u Maliju 2012. godine, kada su islamisti oteli ustanak Tuarega. Islamistička pobuna se od tada proširila na susedne Burkine Faso i Niger, ubivši hiljade ljudi i raselivši milione u jednoj od najgorih humanitarnih kriza na svetu.

Nasilje je takođe podstaklo političku nestabilnost pomažući malijskoj hunti da preuzme vlast u državnim udarima 2020. i 2021. Od tada se udružila sa ruskom grupom Vagnerovih plaćenika, koja ima oko 1.000 boraca u Maliju.

U okviru svojih zajedničkih operacija, malijske trupe i njeni strani bezbednosni partneri, za koje se veruje da su Vagnerovi plaćenici, koriste „teška kršenja ljudskih prava“ uključujući nasilje nad ženama za širenje terora, rekli su posmatrači sankcija UN-a u nedavnom izveštaju koji je video Rojters.