Desetogodišnja mirovna misija Ujedinjenih nacija u Maliju trebalo bi da se završi 30. juna, saopštile su diplomate u utorak, uoči glasanja u Savetu bezbednosti o nacrtu rezolucije – u koji je Rojters video – koja će dajte operaciji od 13.000 ljudi šest meseci da se povuče, prenosi Rojters.
Planirani završetak misije MINUSMA usledio je nakon višegodišnjih tenzija između Ujedinjenih nacija i vojne hunte Malija koje su ovog meseca dostigle vrhunac kada je ministar spoljnih poslova Malija Abdulaje Diop zatražio od snaga da odu „bez odlaganja“.
To bi značilo nagli prekid operacije koja je bila sputana vladinim ograničenjima otkako se Mali udružio sa ruskom grupom Vagnerovih plaćenika 2021. Misija UN-a je zaslužna za odigravanje vitalne uloge u zaštiti civila od islamističke pobune koja je ubila hiljade ljudi.
Neki stručnjaci strahuju da bi se bezbednosna situacija mogla pogoršati kada misija ode, ostavljajući malo opremljenu vojsku Malija samu sa oko 1.000 Vagnerovih boraca da se bore protiv militanata koji kontrolišu delove teritorije na severu i u centru pustinje.
Vagnerove operacije su takođe dovedene u pitanje, nakon što je grupa u subotu organizovala prekinutu pobunu kod kuće u Rusiji. Njen šef Jevgenij Prigožin rekao je da je grupa dobila dozvolu da deluje iz Belorusije.
Prema nacrtu teksta, MINUSMA bi imala rok do 31. decembra da preduzme „uredno i bezbedno“ povlačenje, koje će Savet bezbednosti razmotriti do 30. oktobra. .“
Njegove operacije bi se svele na obezbeđivanje osoblja, objekata i konvoja UN. MINUSMA bi obezbedila medicinsku evakuaciju osoblja UN.
Ali nacrt teksta bi takođe ovlastio MINUSMA, do kraja godine i – kada i gde je to moguće – u konsultaciji sa vlastima Malija, „da odgovori na neposredne pretnje nasiljem za civile i doprinese bezbednoj isporuci humanitarne pomoći koju predvode civili u njegovoj neposrednoj blizini“.
O rezoluciji koju su izradili Francuzi još uvek raspravlja 15 članova saveta, ali diplomate kažu da se ne očekuju velike promene pre planiranog glasanja za usvajanje iste u četvrtak. Za usvajanje rezolucije potrebno je najmanje devet glasova za i bez veta Rusije, Kine, Sjedinjenih Država, Britanije ili Francuske.
Na Rusiju i Kinu se dugo gledalo kao na skeptične prema MINUSMA-i, dok je podrška misiji počela da opada od zapadnih zemalja od 2021. godine, a Britanija, Nemačka i Švedska su najavile da će povući svoje trupe. Francuska je imala odvojene snage u Maliju, ali ih je povukla prošle godine nakon neslaganja sa vladom.
Portparol MINUSMA je odbio da komentariše. Vlasti Malija nisu odgovorile na zahtev za komentar.
Portparol mirovnih snaga UN je rekao: „U skladu sa odlukom Saveta bezbednosti, Ujedinjene nacije su spremne da rade sa vlastima Malija na planu izlaska za MINUSMA“.
On je rekao da su u toku interni razgovori.
MINUSMA je pokrenuta 2013. godine nakon što su separatistički pobunjenici i pobunjenici povezani sa Al Kaidom zauzeli severni Mali. Francuske trupe su prisilile militante da se povuku, ali su se pregrupisale. Mali je od tada postao epicentar nasilnog pokreta koji se proširio zapadnom Afrikom i primorao milione da pobegnu.
Više od 170 mirovnjaka je poginulo u borbama, što čini MINUSMA najsmrtonosnijom tekućom borbenom misijom UN.
Očekivalo se da će UN ovog meseca produžiti svoj mandat za još godinu dana, pre nego što je Mali zatražio da ode.
Silu su kritikovali vojni lideri Malija, koji su konsolidovali vlast nad dva puča 2020. i 2021. godine, i civili, jer nisu učinili više da zaustave krvoproliće.
UN su se više puta žalile da su ograničenja kretanja trupa i aviona sprečila da ispuni svoj mandat, uključujući istragu o navodnim zloupotrebama prava od strane Vagnera i vojske Malija, navode koje oni poriču.
Ipak, mnoge afričke nacije žele da MINUSMA ostane, pa čak i da poveća broj svojih trupa, rekli su u razgovorima ove godine.
Štitio je gradove, uključujući Gao i Timbuktu koji su okruženi militantima, obezbedio je medicinsku evakuaciju za malijske vojnike i prevezao vladine zvaničnike širom zemlje kako bi izbegli vožnju u zonama sukoba.
Koordinirao je razgovore između rivalskih oružanih grupa na severu nakon mirovnog sporazuma iz 2015. poznatog kao Alžirski sporazum, za koji potpisnici sada kažu da bi mogao da propadne, i pomogao je u organizovanju predsedničkih izbora zakazanih za sledeću godinu za koje se neki nadaju da će se vratiti na civilnu vlast.
