MONTREAL – Pregovarači na samitu UN o zaštiti prirode u nedelju su se približavali novom globalnom dogovoru koji bi mogao da obezbedi da 30 odsto kopna i mora bude zaštićeno do 2030, sa stotinama milijardi dolara usmerenih na očuvanje svetskih divljih mesta i vrsta, piše Rojters.
Kina, predsednica konferencije COP15 u Montrealu, objavila je u nedelju ujutro predlog teksta koji su ministri pozdravili, uz izvesne rezerve.
„Potrebno je da se uradi još jedan potencijalni krug posla kako bismo mogli da uskladimo resurse i ambicije“, rekla je kolumbijska ministarka životne sredine Susana Muhamad. „Ali, veoma sam optimista da smo, pošto su glavni ciljevi postignuti i uopšte nema protivljenja tim ciljevima, napravili veoma važan korak napred.
Kreatori politike se nadaju da ambiciozni dogovor može da podstakne očuvanje prirode na isti način na koji je međunarodni pakt u Parizu 2015. pomogao da se mobilišu napori da se ograniče emisije ugljenika koje zagrevaju planetu.
Nacrt, zasnovan na poslednje dve nedelje razgovora, postavlja ključni finansijski cilj od 200 milijardi dolara godišnje za inicijative za očuvanje prirode, iako zahteva manje od bogatih zemalja nego što su neke zemlje u razvoju želele.
On daje podršku za zaštitu 30% zemljišta i voda do 2030. godine, što je značajan cilj, neformalno poznat kao 30-na-30, i predlaže obnavljanje 30% degradiranih zemljišta.
„Bili smo iznenađeni da (tekst) zapravo obuhvata većinu stvari na koje želimo da idemo“, rekao je Rojtersu pregovarač iz jedne evropske zemlje. Kada je reč o restauraciji, on je primetio da je tekst prošao sa ambicioznijim ciljem od 30 odsto umesto 20 odsto, što je „zaista dobro i ambiciozno i neophodno”.
Od preduzeća takođe treba tražiti da procene i obelodane na koji način utiču na gubitak prirode i na njih utiče, ali sadašnji dokument ne čini takvo izveštavanje obaveznim.
Komesar EU Virginijus Sinkevičijus rekao je novinarima tokom pauze da su pregovarači „na dobrom putu da finaliziraju“ dogovor, ali je istakao nedostatke u numeričkim ciljevima i izrazio zabrinutost zbog povećanja finansiranja iz razvijenih zemalja.
Ministri iz skoro 200 vlada treba da postignu konsenzus o 23 predložena cilja do ponoći u ponedeljak (05:00 GMT utorak).
Iako su optimisti, aktivisti za zaštitu životne sredine zabrinuti su da tehnički tekst mete 30 sa 30 možda neće na adekvatan način rešiti pitanje očuvanja okeana.
Cilj pominje zaštitu najmanje 30% kopnenih, unutrašnjih voda, priobalnih i morskih područja.
Međutim, ne pojašnjava se da li to znači 30 odsto kopna i posebno 30 odsto okeana, rekao je Brajan O’Donel, direktor neprofitne kampanje za prirodu, dodajući da Kina mora brzo da razjasni svoju nameru.
„Cilj bi trebalo da podeli kopno i more kako bi se osiguralo da se 30% odnosi na njih“, rekao je Li Šuo, savetnik za globalnu politiku u Greenpeace East Asia.
Nacrt preporučuje izdvajanje 200 milijardi dolara godišnje iz svih izvora, uključujući javni i privatni sektor, za inicijative za očuvanje – cilj koji se smatra ključnim za uspešnu implementaciju bilo kog dogovora.
Zemlje u razvoju su se zalagale da polovina od toga – 100 milijardi dolara godišnje – pređe iz bogatih zemalja u siromašnije zemlje. Međutim, u tekstu se pominje samo da 20 do 30 milijardi dolara godišnje dolazi iz razvijenih zemalja do 2030. godine.
„Verovatno ćemo morati da postignemo sporazum između 30 i 100 milijardi dolara“, rekao je novinarima Kolumbijac Muhamad.
U nacrtu se takođe navodi da novac može doći dobrovoljno iz bilo koje zemlje – što je znak želje razvijenih zemalja da zemlje sa velikim ekonomijama, kao što je Kina, takođe daju sredstva.
Pridruživanje Kine i arapskih zemalja bio bi „veliki korak napred“, rekao je Sinkevičijus.
Upitan da li Kinu treba smatrati zemljom u razvoju, kako je još uvek definiše Svetska banka, on je rekao: „Mislim da ne treba da se držimo opisa iz 1992, već da vidimo realnost na terenu, a ona se veoma razlikuje od 1992.
Jedna od najvećih sporova među delegatima bila je da li za taj novac treba osnovati novi fond, poboljšavajući postojeću strukturu. U sredu ujutro, pregovarači zemalja u razvoju napustili su sastanak o finansiranju u znak protesta. U nacrtu sporazuma se ne pominje uspostavljanje posebnog objekta.
U tekstu se sugeriše da bi štetne subvencije trebalo da budu smanjene za najmanje 500 milijardi dolara godišnje do kraja decenije, ali se ne precizira da li ih treba eliminisati, ukinuti ili reformisati.
Drugi predlozi uključuju usmeravanje kreatora politike da „ohrabre i omoguće“ preduzeća da prate, procenjuju i obelodanjuju kako utiču na biodiverzitet i na koji utiče, ali ne čineći ove procese obaveznim.
Toni Goldner, koji je na čelu grupe koja radi na okviru za kompanije za upravljanje i otkrivanje ekonomskih rizika povezanih sa prirodom, rekao je da će se brojne zemlje i finansijske kompanije ionako pomaknuti ka obaveznom otkrivanju podataka.
„Na institucionalnom nivou, voz je u svakom slučaju napustio stanicu jer su finansijske institucije sve svjesnije da je prirodni rizik u njihovim bilansima.
Konačno, rizici od pesticida i veoma opasnih hemikalija bili bi smanjeni za najmanje polovinu, ali tekst ne govori o smanjenju njihove ukupne upotrebe.
