Ministri spoljnih poslova jugoistočne Azije okupili su se u nedelju na svom prvom ovogodišnjem sastanku pod novim predsedavajućim regionalnog bloka, Malezijom, tražeći iskorak u vezi sa dugotrajnim građanskim ratom Mjanmara i teritorijalnim sporovima u Južnom kineskom moru.
Odmor na idiličnom severnom ostrvu Langkavi bio je prvi veliki sastanak 10-člane Asocijacije nacija jugoistočne Azije čiji je domaćin Malezija. Zvaničnici su rekli da ima za cilj da odredi pravac bloka za ovu godinu dok pokušava da reši smrtonosnu četvorogodišnju krizu u Mjanmaru i tenzije zbog sve veće asertivnosti Kine u Južnom kineskom moru.
Malezijski ministar spoljnih poslova Mohamad Hasan rekao je da ASEAN mora da ojača jedinstvo i da ekonomsku integraciju učini glavnim prioritetom usred globalne neizvesnosti i rivalstva SAD i Kine u regionu. On je rekao da je drugi mandat budućeg predsednika SAD Donalda Trampa takođe pokrenuo pitanja o tome kako će oblikovati dinamiku u regionu.
„Ima mnogo toga da se pripremi. Iznad svega, ono što treba da predvidimo su potencijalni izazovi centralnosti ASEAN-a“, rekao je on na otvaranju sastanka. „Moramo osigurati da ASEAN ostane naša centralna platforma za traženje rješenja… Mi smo govornici, a ne zagovornici. Moramo da vodimo sopstveni put napred.”
Kriza u Mjanmaru se pojavila kao jedan od najvećih izazova bloka otkako je vojni udar zbacio izabranu civilnu vladu u februaru 2021. godine, gurnuvši zemlju u sukob. To je izazvalo oružani pokret otpora, a pobunjeničke snage sada kontrolišu velike delove zemlje. Rat je ubio desetine hiljada ljudi, a raselio milione.
Mirovni plan ASEAN-a i drugi napori da se pronađe rešenje bili su uzaludni jer se mjanmarska hunta nije pridržavala. ASEAN je zabranio vojnim liderima Mjanmara da prisustvuju formalnim sastancima ASEAN-a, ali je politika nemešanja bloka ometala njegovu ulogu. Vojna vlada planira izbore ove godine da bi legitimisala svoju vladavinu, ali kritičari kažu da ankete verovatno neće biti slobodne ili poštene.
Očekuje se da će Malezija, koja je Mjanmar uvela u ASEAN tokom svog predsedavanja blokom 1997. godine, zauzeti proaktivniji stav pošto je kriza u Mjanmaru dovela do procvata kriminalnih aktivnosti, onlajn prevara i trgovine ljudima duž granice Mjanmara.
Hasan je prošlog meseca rekao da je Malezija imenovala Osmana Hašima, bivšeg visokog zvaničnika ministarstva spoljnih poslova, za svog specijalnog izaslanika u Mjanmaru da angažuje različite frakcije u zemlji da pronađu put napred.
Tenzije u Južnom kineskom moru, jednom od vitalnih svetskih brodskih puteva, takođe su visoko na dnevnom redu u nedelju nakon nasilnih sukoba u vodama prošle godine. Članice ASEAN-a Vijetnam, Filipini, Malezija i Brunej, zajedno sa Tajvanom, imaju preklapanja potraživanja sa Kinom, koja potvrđuje suverenitet nad skoro celim Južnokineskim morem.
Kineski i filipinski brodovi su se više puta sukobljavali prošle godine. Kineske snage su takođe napale vijetnamske ribare i kineske patrolne brodove koji su ušli u oblasti za koje Indonezija i Malezija tvrde da su ekskluzivne ekonomske zone.
Filipini su se zalagali za pregovore između ASEAN-a i Kine o kodeksu ponašanja na plovnom putu, ali su pregovori zaustavljeni zbog nesuglasica, uključujući i to da li pakt treba da bude obavezujući i njegov obim pokrivanja. ASEAN nije otvoreno kritikovao Kinu, koja je glavni trgovinski partner bloka.
Kao predsedavajuća, Malezija će verovatno insistirati na tihoj diplomatiji jer uravnotežuje bezbednosne izazove sa ekonomskim dobitkom, kažu analitičari.
„Bio bi to pragmatizam sa strane Malezije, jer toj zemlji — kao i ASEAN-u u celini — nedostaje diplomatska i vojna snaga da se suprotstavi Kini na Južnom kineskom moru“, rekao je Muhamamd Faizal Abdul Rahman, naučni saradnik u Singapurskom institutu S. Rajaratnam škola međunarodnih studija.
