Ministri finansija vodećih bogatih zemalja i zemalja u razvoju okupili su se u četvrtak u Rio de Žaneiru na dvodnevnom sastanku kako bi razgovarali o globalnom porezu na superbogate, što je glavni prioritet za Brazil, koji je predsedavajući.
Prema predlogu Grupe 20, pojedinci sa preko milijardu dolara ukupne imovine morali bi da plate ekvivalent od 2% svog bogatstva u vidu poreza na dohodak.
Brazilski ministar finansija Fernando Hadad rekao je novinarima da će se u konačnoj deklaraciji pominjati predlog za oporezivanje superbogatih, ali nije detaljno naveo formulaciju niti da li će se u njoj posebno citirati predlog od 2%.
„Protiv skepticizma koji su svi iskazali od početka godine, napravili smo prvi korak“, rekao je Hadad, dodajući da su se ministri složili da je neophodno uključiti pominjanje predloga kako bi on zadržao svoju centralnu ulogu i nakon što Brazil napusti predsedavanje.
„Ono što je danas pokrenuto je širi proces koji će zahtevati učešće akademske zajednice, naučnika i međunarodnih organizacija sa iskustvom u ovoj temi, kao što su OECD i UN“, dodao je Hadad.
Francuska, Španija i Južna Afrika — koje će predsedavati G20 2025. godine — izrazile su podršku, rekao je novinarima prošle nedelje zvaničnik brazilskog ministarstva finansija. Ali američka ministarka finansija Dženet Jelen ponovila je na konferenciji za novinare u četvrtak da SAD ne podržavaju tu inicijativu.
„Poresku politiku je veoma teško koordinirati na globalnom nivou i ne vidimo potrebu ili zaista mislimo da je poželjno pokušati da pregovaramo o globalnom sporazumu o tome“, rekla je Jelen, iako je naglasila da SAD „snažno podržavaju progresivno oporezivanje. ”
Sporazum o globalnom porezu na milijardere neophodan je da bi se umanjila privlačnost poreskih rajeva, rekao je ekonomista Bruno Karaca, profesor na poslovnoj školi Dom Kabral fondacije.
Milijarderi trenutno plaćaju porez u iznosu od 0,3% svog bogatstva, prema izveštaju francuskog ekonomiste Gabrijela Zucmana koji je naručio Brazil. U izveštaju se navodi da bi porez od 2% povećao 200 do 250 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou od oko 3.000 pojedinaca, novac koji bi mogao da finansira javne usluge poput obrazovanja i zdravstvene zaštite, kao i borbu protiv klimatskih promena.
Najbogatijih 1% prikupilo je 42 triliona dolara novog bogatstva tokom protekle decenije, skoro 36 puta više od čitavih donjih 50% svetske populacije, prema analizi Oksfama objavljenoj u četvrtak uoči sastanka ministara finansija.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva branio je u sredu u Riju potrebu za povećanjem oporezivanja najbogatijih na svetu kada je predstavio planove za globalni savez protiv gladi i siromaštva.
„Na vrhu piramide, poreski sistemi prestaju da budu progresivni i postaju regresivni. Super bogati plaćaju proporcionalno mnogo manje poreza od radničke klase“, rekao je Lula.
„Neki pojedinci kontrolišu više resursa nego čitave zemlje. Drugi imaju svoje svemirske programe“, dodao je on, u očiglednom napadu na Elona Maska, koji poseduje SpaceX, i Džefa Bezosa, koji je osnovao svemirsku kompaniju Blue Origin.
Globalni savez protiv gladi i siromaštva ima za cilj da implementira mehanizam za mobilizaciju sredstava i znanja za podršku širenju politika i programa za borbu protiv nejednakosti i siromaštva, navodi se u saopštenju brazilske službe za štampu G20 u utorak. Njime će upravljati sekretarijat koji se nalazi u sedištu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu u Rimu i Braziliji do 2030. godine, a polovinu troškova pokriva Brazil, rekao je Lula u svom govoru.
