Ministri Evropske unije su ponovo pokušavali da finalizuju dugo očekivani dogovor o primeni gornje granice cena prirodnog gasa za koju se nadaju da može pomoći domaćinstvima i preduzećima da prebrode prekomerne skokove cena.
Ministri ranije nisu uspeli da prevaziđu svoje razlike na pet prethodnih takozvanih hitnih sastanaka, ali je nekoliko lidera EU prošle nedelje reklo da će određivanje maksimalnog limita za plaćanje gasa verovatno biti postignuto ovog puta.
„Definisali smo politički okvir koji će omogućiti našim ministrima da finaliziraju pitanje ograničenja cene gasa“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron prošle nedelje posle sastanka lidera EU u Briselu.
27 zemalja držalo se zajedno kroz devet rundi sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini i mera za uštedu energije kako bi se izbegla nestašica goriva koje se koristi za proizvodnju struje, grejanje domova i fabrika električne energije.
Ali nisu uspeli da zaključe dogovor o postavljanju komplikovane granice cena koja je obećana u oktobru kao način da se smanje računi za energiju koji su naglo porasli zbog ruske invazije.
„Danas moramo da se dogovorimo o dobro poznatom mehanizmu koji će sprečiti evropska domaćinstva i preduzeća od visokih skokova cena gasa, kao što smo videli tokom prošlog leta“, rekao je češki ministar industrije Jozef Sikela, čija zemlja je predsedavajući Saveta EU.
„Mislim da evropska domaćinstva i preduzeća očekuju od nas da reagujemo i ne vidim razlog da se danas ne dogovorimo“, rekao je Sikela.
Pitanje ograničenja gasa izaziva podele zbog straha da će globalni dobavljači jednostavno zaobići Evropu kada drugi ponude više novca.
„Niko, a najmanje ja, nema ništa protiv niskih cena na tržištu gasa – moramo da snizimo cene gasa“, rekao je u ponedeljak nemački ministar ekonomije Robert Habek. „Samo znamo iz prethodnih tržišnih intervencija da moramo biti veoma oprezni da ne želimo da uradimo nešto dobro i ne pokrenemo nešto loše.
Upitan o tome da je njegov češki kolega primetio da bi glasanje kvalifikovanom većinom, uz potencijalno nadglasavanje Nemačke, bilo moguće, Habek je odgovorio da bi „ovo, naravno, bio nepoželjan rezultat“.
Rekao je da su „naša pitanja ili zabrinutosti dobro utemeljeni“ i da je „duh poslednjih godina bio konsenzusan“. Ali priznao je da „ako se to dogodi, moraćemo da živimo sa tim“.
Habek je rekao da je stav druge strane „razumljiv“, s obzirom na nemačku energetsku politiku iz prethodnih godina, ali EU ne bi trebalo da „napravi grešku koja vodi do nestašice – koja bi pogodila velike delove Evrope, a ne samo Nemačku“.
On je rekao da Nemačka ima „posebnu odgovornost da reši problem“ i ukazao na njenu inauguraciju u subotu svog prvog terminala za tečni prirodni gas ili LNG.
Izvršna komisija EU prošlog meseca je predložila „sigurnosnu gornju granicu cene“ koja će se uvesti ako prirodni gas pređe 275 evra (290 dolara) po megavat satu tokom dve nedelje i ako bude 58 evra veći od cene tečnog prirodnog gasa na svetskim tržištima. Takav sistem možda nije sprečio tako visoka povećanja kao u avgustu — kada su cene dostigle skoro 350 evra po megavat-satu na evropskom TTF standardu, ali su pale ispod 275 evra u roku od nekoliko dana — i naišao je na podsmeh mnogih zemalja koje su se zalagale za niži okidač.
Češko predsedništvo izradilo je nacrt novog predloga koji će pokrenuti mehanizam ako cene pređu 188 evra po megavat-satu tokom tri dana.
Strah od previsokih cena došao je u vrelini leta kada je veliki avgustovski skok zaprepastio potrošače i političare, primoravši blok da traži ograničenje za obuzdavanje promenljivih cena koje podstiču inflaciju.
Nemogućnost pronalaženja kompromisa oko gornje granice takođe je poremetila planove za zajedničku kupovinu gasa i mehanizam solidarnosti za pomoć najpotrebitijim zemljama jer bi mere bile dogovorene kao paket.
