Ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske planiraju zajedničku posetu SAD kao pokazivanje jedinstva, preneo je Politiko EU.
Dok je poseta još u fazi planiranja i nije određen datum, ova trojka želi da stigne ubrzo nakon inauguracije predsednika Donalda Trampa 20. januara, rekle su u sredu tri diplomate EU pod uslovom da ostanu anonimne.
Žan-Noel Baro iz Francuske, Analena Berbok iz Nemačke i Radoslav Sikorski iz Poljske mogli bi čak biti u pratnji visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, prema dvojici diplomata.
Ideja iza putovanja bila bi da se napravi „predstava evropskog jedinstva“, rekao je jedan od diplomata.
EU se trudila da odgovori na Trampov govor da SAD preuzimaju Grenland, arktičko ostrvo koje je trenutno autonomna teritorija Danske. Danska vlada je odbacila prodaju ostrva i sugerisala da bi bilo neprihvatljivo od strane SAD da ga silom otmu od druge članice NATO-a.
„Ne postoji pitanje da će EU dozvoliti drugim nacijama u svetu, ma ko oni bili, da napadaju njene suverene granice“, rekao je Baro radiju Frans Inter.
Evropska komisija je, međutim, odbila da zauzme stav po tom pitanju.
Francuski predsednik Emanuel Makron tvrdi da Tramp neće moći brzo da reši konflikt Rusije i Ukrajine i da bi uloga Vašingtona trebalo da bude da dovede Moskvu za sto.
Baro, koji je ministar spoljnih poslova Francuske od septembra, je naslednik kabineta Mišela Barnijea koji je izgubio poverenje parlamenta početkom decembra. Nemačka koalicija „semafora“, čiji je deo Berbok, raspala se u novembru i suočava se sa opštim izborima u februaru.
Sadašnja vlada Poljske preuzela je vlast u decembru 2023. kroz postizbornu koaliciju. Još dok je bio u opoziciji, Sikorski je izazvao manji skandal objavom „Hvala, SAD“ nakon uništenja gasovoda „Severni tok“ koji je dopremao ruski gas u Nemačku.
Tramp je takođe uznemirio evropske članice NATO-a izjavom ove nedelje da su njihovi nivoi vojnih troškova prenizak. Čak 15 članica bloka nije uspelo da dostigne minimalni cilj od 2% svog BDP do sredine 2024. godine. Prema rečima novoizabranog predsednika SAD, ni to nije ni blizu dovoljno i trebalo bi da troše najmanje pet odsto, za šta trenutno nije sposobna nijedna članica bloka.
