Ministri energetike 27 zemalja članica Evropske unije sastaju se u Briselu kako bi odobrili vanredni namet na ekstra profite energetskih kompanija i pokrenuli razgovore o njihovom narednom potezu, verovatno o ograničenju cene gasa, radi rešavanja energetske krize u Evropi.
Ministri će razgovarati o merama koje je Evropska komisija predložila prošle nedelje u nastojanju da se obuzda skok cena energije koji podstiče rekordno visoku inflaciju i preti recesijom.
Predložene mere uključuju namet na višak dobiti kompanija iz sektora fosilnih goriva ostvaren 2022. ili 2023. godine, zatim namet na višak prihoda koje proizvođači električne energije s niskim troškovima ostvaruju od rastućih cena struje i obavezno smanjenje potrošnje električne energije od 5,0 posto tokom perioda višnih cena.
Diplomate iz nekoliko zemalja su uverene da će ministri danas odobriti ovaj paket.
„Konsenzus o uvođenju gornje granice cene gasa uopšte nije blizu“, rekao je diplomata iz jedne zemlje EU.
Petnaest država EU, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku, zatražilo je ove nedelje od Brisela da predloži gornju granicu cene gasa za sve veleprodajne transakcije, kako bi se zauzdala inflacija.
EU bi trebalo da ograniči cenu gasa do nivoa koji je „dovoljno visok i fleksibilan da omogući Evropi da privuče potrebne resurse“, navele su Belgija, Grčka, Poljska i Italija u dopisu u kojem objašnjavaju svoj predlog, a u koji je uvid imao Rojters sinoć.
Protivnici ovog predloga, među kojima su i Nemačka i Holandiju, kažu da bi ograničavanje cena gasa moglo da oteža zemljama da privuku dobavljače, jer neće moći da nude konkuretnu cenu prodavcima gasa na globalnim tržištima ove zime u odnosu na druge kupce.
Diplomata iz jedne zemlje EU rekao je da ta ideja ima „znatne manjkavosti i nosi rizike po sigurnost snabdevanja“, pri čemu Evropa ulazi u zimu sa oskudnim zalihama energije nakon što je Rusija smanjila isporuke u znak odmazde zbog zapadnih sankcija uvedenih Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.
Oni će se zatim fokusirati na sledeće poteze EU za smanjenje cena energije, pri čemu se mnoge zemlje zalažu za opšte ograničenje cene gasa, dok se druge – pre svega Nemačka, tome i dalje protive.
Evropska komisija je takođe izrazila skepsu prema pomenutom predlogu i predložila da EU umesto toga napravi iskorak s nekim ograničenijim verzijama limitiranja cena.
Uvođenje gornje granice za veleprodajne cene gasa zahtevalo bi „znatna finansijska sredstva“ i moglo bi da funkcioniše samo ako se uspostavi neki novi entitet za raspodelu i otpremu goriva državama koje oskudevaju u zalihama, navodi Komisija u dokumentu objavljenom u četvrtak.
Umesto toga, zemlje EU bi trebalo da razmotre ograničavanje cene ruskog gasa ili pokretanje ograničenja cena u EU pre svega za gas koji se koristi za proizvodnju električne energije, dodaje EK.
Komisija je ranije ovog meseca predložila ograničenje cene ruskog gasa, ali je odustala od te ideje nakon otpora zemalja članica iz centralne i istočne Evrope koje strahuju da će Moskva uzvratiti prekidom isporuka preostalih količina gasa koji im i dalje šalje.
Belgijska ministarka energetike Tine Van der Straten kaže da će zemlje koje se zalažu za ograničenje cena pojačati napore da dođu do predloga koji bi podržalo više zemalja EU.
„Preduzećemo dalje korake sa Nemačkom, sa Austrijom, sa svim zemljama koje danas još uvek imaju rezervisan stav“, rekla je ona.
Dodala je da će biti potrebno samo do 2,0 milijarde evra za finansiranje hitne kupovine gasa ukoliko cene probiju gornju granicu EU, jer se većina evropskog uvoza obavlja prema dugoročnim ugovorima i/ili stiže gasovodima koji ne mogu lako da nađu alternativne kupce.
To je, prema njenim rečima, manji iznos u odnosu na sume koje sada troše zemlje EU pojedinačno kako bi pomogle svojim potrošačima da prebrode krizu visokih cena energije.
