Ministri spoljnih poslova ASEAN-a održali su u sredu povlačenje za koje se očekuje da će se pozabaviti intenziviranjem sukoba u Mjanmaru kojim upravlja vojska, pošto se u regionalnom bloku pojavljuju pukotine oko dvogodišnjeg mirovnog procesa koji tek treba da se pokrene, piše Rojters.
Okupljanje Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN) u Džakarti dolazi u trenutku kada je strpljenje među njenih 10 članova sve manje zbog odbijanja vojnih vladara Mjanmara da zaustave neprijateljstva i započnu inkluzivni dijalog, kako je dogovoreno od strane njenog vrhovnog generala u aprilu 2021.
Mjanmar je opterećen borbama otkako je vojska preuzela vlast početkom 2021. pre nego što je pokrenula krvavi obračun protiv prodemokratskih protivnika, što je izazvalo talas osvetničkih napada pokreta otpora i armija etničkih manjina.
ASEAN je zabranio hunti da prisustvuje svojim samitima jer nije sprovela takozvani „konsenzus u pet tačaka“, jedini diplomatski proces koji je u igri za postizanje mira u Mjanmaru, gde Ujedinjene nacije procenjuju da je 1,5 miliona ljudi raseljeno.
Privremena vlada Tajlanda prošlog meseca je predložila ponovno angažovanje sa rukovodstvom hunte na sastanku koji je izbegavala većina ministara inostranih poslova ASEAN-a.
Indonežanski ministar inostranih poslova Retno Marsudi rekao je u sredu da dogovoreni mirovni plan treba da ostane u fokusu ASEAN-a.
„Svaki drugi napori moraju podržati implementaciju konsenzusa u pet tačaka“, rekla je ona.
Rizal Sukma, stručnjak za međunarodne odnose u Centru za strateške i međunarodne studije u Džakarti, rekao je da je ključno da se ASEAN drži svog plana.
„To daje legitimitet ASEAN-u da se angažuje po ovom pitanju, da ne spominjem da interveniše“, rekao je Sukma.
„Bez konsenzusa u pet tačaka, nema osnova za intervenciju.“
Predsedavajuća ASEAN-a, Indonezija pokušava da pokrene proces pokušavajući da okupi sve zainteresovane strane za razgovore.
Očekuje se da će se na povlačenju u sredu razgovarati i o dugotrajnim pregovorima o kodeksu ponašanja ASEAN-Kine u Južnom kineskom moru, koji su počeli 2017. godine, 15 godina nakon što je ideja izmišljena.
Filipini su ove godine nekoliko puta optužili kinesku obalsku stražu za „agresivna dela“, dok se Vijetnam žalio na kineski istraživački brod i flotilu osumnjičenih milicija koji se zadržavaju u blizini njenih energetskih projekata na moru.
Kina, koja tvrdi da ima suverenitet nad većim delom Južnog kineskog mora, tvrdi da funkcioniše zakonito.
Sastanci u Džakarti održavaju se uoči samita Istočne Azije u petak i Regionalnog foruma ASEAN-a, među kojima će prisustvovati i vrhunske diplomate Sjedinjenih Država, Rusije i Kine.
