Finski ministar odbrane rekao je u subotu da će se njegova zemlja pridružiti NATO-u bez čekanja na Švedsku ako turska vlada zadrži pristupanje njenog nordijskog suseda.
Mikko Savola je u subotu za Asošiejted pres rekao da bi Finska više volela da se dve zemlje zajedno pridruže alijansi, ali to neće zaustaviti proces ako Turska odluči da odobri Finsku, ali ne i Švedsku, kako je upozorila.
„Ne, ne. Onda ćemo se pridružiti“, rekao je Savola u intervjuu na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu.
Otkako su raskinule sa decenijama nesvrstanosti nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, Finska i Švedska su insistirale da žele zajedno da se pridruže NATO-u. Ali nespremnost Turske da prihvati Švedsku ukoliko ne pojača pritisak na kurdske grupe u egzilu povećala je verovatnoću da će njih dvoje morati da se pridruže alijansi različitim brzinama.
„Švedska je naš najbliži partner“, rekao je Savola. „Skoro svake nedelje naše odbrambene snage zajedno vežbaju i tako dalje. To je veoma duboka saradnja i mi takođe u potpunosti verujemo jedni drugima. Ali to je sada u rukama Turske.”
Govoreći kasnije u subotu na panelu u Minhenu, finska premijerka Sanna Marin je istakla sličnu notu.
„Naravno, ne možemo uticati na to kako će neka zemlja ratifikovati, ali naša poruka je da smo voljni da se pridružimo i da bismo radije da se pridružimo“, rekla je ona.
Sve zemlje NATO-a osim Turske i Mađarske već su dale obema zemljama zeleno svetlo za ulazak u alijansu. Mađarska je rekla da će to učiniti uskoro, ali Turska kaže da Švedska nije učinila dovoljno da odgovori na zabrinutost turske nacionalne bezbednosti, što je izazvalo razdor u NATO-u u trenutku kada SAD i drugi saveznici nastoje da projektuju ujedinjeni front protiv Rusije.
Poslednjih nedelja, zvaničnici NATO-a su umanjili značaj istovremenog pridruživanja dve nacije.
„Glavno pitanje nije da li se Finska i Švedska pridružuju u isto vreme. Glavno pitanje je da se Finska i Švedska pridruže što je pre moguće, a turska je, naravno, odluka da li će ratifikovati oba protokola ili samo jedan protokol“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg novinarima u petak u Minhenu.
Savola je rekao da se nada da će Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara (830 milja), postati članica alijanse pre samita NATO u julu. Do tada, rekao je Savola, Finska nije zabrinuta za bezbednosnu situaciju, napominjući da Finska ima regrutnu vojsku sa ratnom snagom od 280.000 vojnika, od kojih su 95 odsto rezervisti, i planira da kupi borbene avione F-35 od SAD, dok takođe ulažući u svoje pomorske i kopnene snage.
„Snažni smo i naša spremnost da branimo zemlju je takođe jaka“, rekao je Savola.
Finska je oružjem podržavala Ukrajinu od početka rata. Savola je rekao da vojna podrška do sada iznosi 600 miliona evra. Zemlja je saopštila da će učestvovati u zajedničkim naporima evropskih zemalja da isporuče tenkove Leopard 2 Ukrajini, ali nije precizirala da li će predati neki od svojih tenkova.
„Postoji mnogo načina da se pridružite. Tu su ti tenkovi, naravno, obuka, rezervni delovi i logistika“, rekao je on. „Te odluke donosimo vrlo brzo u Finskoj.
