Ministar spoljnih poslova Moldavije Mihail Popšoi izjavio je da se njegova zemlja suočava sa brojnim pretnjama Rusije i da su prethodne dve godine bile najteže u poslednje tri decenije od sticanja nezavisnosti.
Od kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu februara 2022. godine Moldavija se suočila sa energetskom krizom (jer je Moskva dramatično smanjila snabdevanje gasom), inflacijom i protestima proruskih stranaka protiv trenutne prozapadne vlade.
Moldavija je takođe primila najveći broj ukrajinskih izbeglica (prosečno, po broju stanovnika) od bilo koje druge zemlje.
Moldavija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991. godine, ali Rusija smatra da se nalazi u njenoj sferi uticaja. Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje EU, a status kandidata je dobila u junu 2022. godine.
Moldavski zvaničnici su više puta optuživali Rusiju da sprovodi „hibridni rat“ protiv te zemlje finansirajući antivladine proteste, mešajući se u lokalne izbore i vodeći kampanju dezinformacija sa ciljem da se sruši prozapadna vlada i da Moldavija odustane od punopravnog članstva u EU, što zvanični Kremlj oštro negira.
Prošle nedelje, Moldavska nacionalna agencija za obaveštajne i bezbednosne službe saopštila je da je prikupila podatke koji ukazuju na planove Moskve da pokuša destabilizuje zemlju tokom priprema za referendum o članstvu u EU i uoči predsedničkih izbora koji treba da se održe kasnije tokom godine.
Tenzije povremeo izbijaju i oko odcepljenog regiona Transistrija, podržanog od strane Rusije, koja je na tu teritoriju poslala oko 1.500 mirovnjaka koji navodno čuvaju ogromne zalihe oružja i municije iz sovjetskog doba.
Iako je vojno neutralna, Moldavija koja nije članica NATO povećala je potrošnju na odbranu tokom prošle godine na jedan odsto BDP i nedavno je odobrila novu strategiju nacionalne bezbednosti koja je označila Rusiju kao glavnu pretnju.
