Migranti u tuniskom lučkom gradu Sfaksu koji imaju za cilj da Evropu učine svojim novim domom, sada dele teret i krivicu za eskalaciju tenzija duboko obojenih rasizmom, usred straha evropskih lidera koji pokušavaju da obuzdaju broj ljudi koji pristižu na njihove obale.
Antagonizam koji je eksplodirao poslednjih nedelja u Sfaksu između Tunišana i uglavnom crnih subsaharskih migranata uveliko se smatra prekretnicom u tome kako se ova severnoafrička nacija nosi sa migracijama.
Evropski lideri nude milione Tunisu usred zloupotreba, a aktivisti strahuju da će samit o migracijama u Rimu u nedelju slediti antimigrantsku viziju koja stavlja teret na Afriku da zadrži Afrikance podalje od Evrope.
Stotine migranata udavilo se u moru pokušavajući da stignu do Italije u krhkim čamcima, ali sada migranti čekaju priliku da u strahu pređu sredozemno more, neke su vlasti pretukle ili autobusima prevezle na nova odredišta, a druge bacile u pustinju.
Musa Kalid iz Konga bio je među grupom migranata koji su proterani iz Tunisa i pronađeni od strane libijskih graničara kako se stisnu u neplodnoj zoni prošlog vikenda. On je rekao da su tuniski zvaničnici uzeli njihove stvari i novac pre nego što su ih prebacili iz tuniskog lučkog grada Sfaksa i ostavili bez hrane i vode.
„Dok smo ponovo pokušali da uđemo u Tunis, gadno su nas tukli. Slomili su mi ruku i udarili me u glavu“, rekao je on za Asošiejted pres u blizini granične tačke Al Asa u Libiji, držeći zglob umotan u tkaninu. „Sada smo u pustinji nekoliko dana. Gospodine, molim vas.”
Aktivisti za ljudska prava iz severne Afrike, zapadne Afrike i Evrope sastali su se ove nedelje u Tunisu i osudili predstojeći sastanak u Rimu, predviđajući da će to predstavljati razmenu vrednosti za finansijske podsticaje za odvraćanje migranata sa evropskih obala.
„Danas poziv Mediterana više nije da bude most između dve obale, već zid koji razdvaja celu Evropu od celog afričkog kontinenta“, rekao je Tuniski forum za ekonomska i socijalna prava, koji je organizovao sastanak u četvrtak.
Italija pokušava da smanji broj dolazaka migranata i stabilizuje Tunis, u najgoroj ekonomskoj krizi u jednoj generaciji. Hiljade migranata stiglo je u Sfaks ove godine, ali ne postoji čvrsta cifra o tome koliko ih je u gradu ili koliko ih je otišlo otkako je počela kampanja protiv migranata.
Tunis je postao glavna odskočna daska za Italiju, kapiju Evrope, zamenivši Libiju, gde je prijavljeno široko rasprostranjeno zlostavljanje migranata. Od 76.325 migranata koji su do sada stigli u Italiju ove godine do prošle nedelje, 44.151 je krenuo morskim putem iz Tunisa u poređenju sa 28.842 koji su otišli iz Libije, prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice.
To povećava brojke u prihvatnom centru na najjužnijem italijanskom ostrvu Lampeduza, a zvaničnici kažu da je 2.500 ljudi bilo na licu mesta u nedelju nakon dolaska 266 tokom noći.
Predsednik Kais Saied, sve autoritarniji lider Tunisa, podstakao je rasističke reakcije na migrante u februaru, rekavši da su podsaharski Afrikanci koji pristižu u velikom broju deo zavere za brisanje islamskog identiteta Tunisa. Od tada je pokušao da povuče takve izjave, poričući rasističke stavove i govoreći da se pitanje migranata mora tretirati u njegovim korenima.
To je jedna namera Rimske konferencije, koja će okupiti skoro 20 šefova država i vlada ili ministara sa Bliskog istoka do Sahela i Severne Afrike, zajedno sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i nizom finansijskih institucija.
Jednodnevni samit deo je napora italijanskog premijera Đorđa Melonija da pozicionira Italiju u centar pitanja koja utiču na Mediteran. Konferencija ima za cilj da iznese konkretne predloge za smanjenje broja migracija rešavanjem osnovnih uzroka, uz borbu protiv trgovine migrantima. Takođe će se razgovarati o energetskim politikama, uključujući načine za diversifikaciju izvora energije i klimatske promene.
Zagovornici ljudskih prava ga naširoko vide kao mapu puta za ono što dolazi.
Samit u Rimu dolazi nedelju dana nakon što je Saied potpisao memorandum o razumevanju za „sveobuhvatno strateško partnerstvo“ na sastanku koji je uključivao Meloni i fon der Lajen. Finansijski detalji nisu objavljeni, ali EU je obećala skoro milijardu evra (1,1 milijardu dolara) za pomoć u ponovnom pokretanju posrnule ekonomije Tunisa i 100 miliona evra (111 miliona dolara) za kontrolu granica, kao i misije potrage i spasavanja na moru i repatrijaciju imigranata bez boravišne dozvole.
Uprkos potpisivanju sporazuma, tuniski predsednik je u prošlosti naglasio da Tunis neće postati evropska granična straža niti će služiti kao zemlja za preseljenje.
Organizacije za ljudska prava kažu da je razmena novca za živote izdaja vrednosti. Za neke protivnike takvi dogovori su novi oblik neokolonijalizma.
„EU rizikuje ne samo da ovekoveči (zloupotrebe ljudskih prava), već i da ohrabri represivne vladare, koji se mogu hvaliti toplijim odnosima sa evropskim partnerima, dok traže zasluge za obezbeđivanje finansijske podrške svojim posrnulim ekonomijama“, rekao je njujorški Hjuman rajts voč uoči samita u Rimu.
Sa razbijenim velikim nadama, migranti se stisnu u strahu od antimigrantske reakcije koja je mnoge primorala iz svojih skloništa u Sfaku i krenula autobusima u nepoznate krajeve.
Tuniske snage bezbednosti bacile su najmanje 500 migranata u pustinjsku graničnu zonu sa Libijom ranije ovog meseca, ali su oni 10. jula prebačeni u druge regione Tunisa, navodi Crveni polumesec.
Neki su bili zaboravljeni.
Libijski graničari saopštili su 16. juna da su u proteklih nekoliko dana pronašli najmanje šest muškaraca i žena i dece nasukanih na temperaturama iznad 40 stepeni. To je pored grupe na koju su naišli tog dana, kada su spasavali migrante koji su se nekoliko dana gurali u vrućoj pustinji u blizini graničnog prelaza Al Asa. Scenu je snimio The Associated Press.
„Postoje ljudi pogođeni okrutnošću i premlaćivanjem… od strane tuniskih graničara“, rekao je komandant granične straže pustinje Al-Asa, major Ajman Al-Kadri, pažljivo dodajući da citira izjave migranata..
