Merkelova poziva Ukrajinu da nastavi diplomatski prekid sukoba

Merkelova poziva Ukrajinu da nastavi diplomatski prekid sukoba

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala Ukrajinu da razmotri diplomatska rešenja za okončanje sukoba sa Rusijom, pored vojnih opcija. Merkelova nije precizirala kada bi Kijev trebalo da započne pregovore sa Moskvom. U intervjuu za nemačku televiziju ZDF, Merkelova je podržala odluku aktuelnog kancelara Olafa Šolca da naoruža ukrajinsku vojsku, ističući da je u interesu svih da se spreči Putinov trijumf u ratu. Pored podrške međunarodnim naporima za jačanje pozicije Ukrajine, Merkelova je naglasila važnost istovremenog razmatranja diplomatskih rešenja.

Merkelova je istakla da će Kijev trebati da traži diplomatsko rešenje u određenom trenutku, ali nije precizirala kada bi to moglo biti. Ona je bila ključni garant sporazuma iz Minska iz 2014-15, kojim su se ukrajinske snage i separatističke grupe u Donjecku i Lugansku obavezale na prekid sukoba uz određenu autonomiju za ove regione. Merkelova je priznala da su ti sporazumi zapravo bili deo pripreme Ukrajine za mogući intenzivniji sukob sa Rusijom.

U svojim memoarima, Merkelova je branila odluku o blokiranju ulaska Ukrajine u NATO 2008. godine, tvrdeći da bi takav potez mogao ubrzati konflikt i da Putin ne bi ostao pasivan. Ona je naglasila da bi Ukrajina bila manje spremna za sukob da je ranije postala članica NATO-a.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je obećao da će pokušati okončati sukob između Ukrajine i Rusije diplomatskim putem, mada nije detaljisao planove za postizanje tog cilja. Postoji spekulacija da bi Trampova administracija mogla da revidira sporazume iz Minska kao deo strategije za rešavanje krize. Kremlj je skeptičan u vezi sa Trampovim mogućnostima da reši sukob, ali je Putin izrazio spremnost da sasluša nove predloge.

Rusija insistira na prekidu vojnih operacija od strane Ukrajine i priznavanju realnosti da izgubljeni regioni poput Donjecka, Luganska, Hersona, Zaporožja i Krima neće biti vraćeni pod ukrajinsku kontrolu. Takođe, Kremlj zahteva postizanje ciljeva svoje vojne operacije, uključujući ukrajinsku neutralnost, demilitarizaciju i denacifikaciju.