Mere suzbijanja koje su uvedene radi sprečavanja širenja SARS-CoV-2 dovele su do trajnog smanjenja prenosa određenih bakterija koje izazivaju bolesti kao što su meningitis, sepsa i upala pluća, prema novoj studiji objavljenoj u The Lancet Digital Health od strane Invasive Respiratori Konzorcijum za nadzor infekcija (IRIS).
Studija je analizirala incidencu invazivne bakterijske bolesti izazvane Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae, Neisseria meningitidis i Streptococcus agalactiae dve godine pre (2018–2019) i tokom (2020–2021) pandemije.
Istraživači su analizirali slučajeve bolesti prema starosti pacijenata i serotipu ili serogrupi (varijante unutar vrsta bakterija koje su povezane sa ozbiljnošću bolesti i meta su zaštite posredovane vakcinom) da bi procenili promene koje mogu imati implikacije na upravljanje bolestima i vakcinaciju. programe.
Strogost mera za suzbijanje COVID-19 svake zemlje je kvantifikovana korišćenjem Okford Blavatnik COVID-19 vladinog odgovora za praćenje. Ovaj indeks strogosti kombinuje devet indikatora koji su svakodnevno praćeni: zatvaranje škole, radnog mesta i javnog prevoza; otkazivanje javnih događaja; ograničenja okupljanja; boravak kod kuće zahtevi; unutrašnja ograničenja kretanja; međunarodne kontrole putovanja; i kampanje javnog informisanja.
Sveukupno, u ovoj studiji analizirano je 116.842 slučaja invazivnih bolesti: 76.481 pre pandemije (2018-2019) i 40.360 tokom pandemije (2020-2021). Ključni nalazi uključuju:
Dr David Shav, vodeći autor i DPhil student na Okford Population Health, rekao je „Naša studija pokazuje značajan uticaj koji su mjere za suzbijanje COVID-19 imale na smanjenje prenošenja bakterijskih organizama koji se šire respiratornim kapljicama. Uprkos tome što su dostupne efikasne vakcine i terapije, ovi organizmi predstavljaju značajne izazove za javno zdravlje i predstavljaju značajan teret bolesti na globalnom nivou.“
„Konzorcijum IRIS uključuje 30 zemalja sa različitim nivoima prihoda, i na taj način pruža jedinstvenu i neviđenu priliku da se razumeju efekti mera suzbijanja nametnutih pandemijom, uporede ovi efekti između regiona i prate promene u incidenciji i distribuciji bolesti u realnom vremenu. Međunarodna saradnja između nacionalnih referentnih laboratorija sa visokom pokrivenošću stanovništva je značajna snaga naše studije, pružajući veliki, robustan i pouzdan skup podataka za analizu.“
„Kako IRIS konzorcijum bude sazrevao, moći ćemo da se pozabavimo važnim pitanjima osim onih u vezi sa pandemijom i nadamo se da će naši nalazi doprineti poboljšanju dijagnostičkih, preventivnih i terapijskih pristupa u budućnosti.
Angela Brueggemann, profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Oksfordskom populacionom zdravlju, direktor Odeljenja za epidemiologiju zaraznih bolesti i viši autor rada, dodala je „Očekuje se da će se stope invazivnih bakterijskih bolesti povećati nakon pandemije i da je ključno pitanje koje ide dalje je koji tipovi (posebno koji serotipovi/serogrupe i genetske linije) bakterija će izazvati bolest. Populacije bakterija su poremećene pandemijom i to bi moglo dovesti do različitih obrazaca bakterijskih bolesti u budućnosti.“
„Određene populacije kao što su deca i starije odrasle osobe su inherentno izložene većem riziku od invazivnih infekcija izazvanih ovim bakterijama, ali su bezbedne i efikasne vakcine za zaštitu od S. pneumoniae, H. influenzae i N. meningitidis bolesti već u upotrebi u mnogim zemljama širom sveta. Svaki poremećaj u ovim programima vakcinacije protiv bakterija mora se hitno rešiti, kako bi se zaštitili najugroženiji u našoj populaciji.“
„Ovi IRIS podaci poboljšavaju razumevanje dinamike prenosa, mogu se koristiti za informisanje programa vakcina i doprinose planiranju zdravstvenih usluga i kreiranju politike.
Konzorcijum je ranije izvestio o značajnom smanjenju incidence bolesti izazvanih Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis (koje se sve prenose sa osobe na osobu putem respiratornih kapljica) u ranoj pandemiji, i pokazao da su ova smanjenja povezana sa vremenom i strogošću mera za obuzdavanje pandemije.
Streptococcus agalactiae (streptokoki grupe B, koji se ne prenose respiratornim putem) je takođe uključen da bi se procenilo da li je pandemija uticala na rutinski nadzor bolesti; nije bilo značajnih promena u prijavljenim slučajevima S. agalactiae što pokazuje da je moguće izvršiti tačno poređenje podataka pre i tokom pandemije.
