Život je bio stavljen na krajnji test pre četvrt milijarde godina, dok su događaji izumiranja opustošili Zemljinu biosferu, ostavljajući samo šačicu vrsta da se kandžama probijaju ka opstanku.
Čini se da je ovo ‘Veliko umiranje’ bilo izazvano složenom serijom incidenata, a nova studija je otkrila da su produžene, intenzivne klimatske fluktuacije slične modernom El Ninjosu, gotovo nesumnjivo pogoršale lošu situaciju.
Koristeći proksije za merenje fluktuacija u temperaturama morske vode i ažurirano modeliranje klime, međunarodni tim predvođen geologom Kineskog univerziteta geonauka Iadong Sun razvio je simulacije za oseke i oseke okeanskih i atmosferskih struja pre nekih 250 miliona godina.
Život je bio raznolik u eonima koji su doveli do katastrofalnog izumiranja kada je Perm ustupio mesto prvom dobu dinosaurusa, trijasu. Jedan globalni okean okruživao je spoj kontinenata, stvarajući suvu unutrašnjost okruženu hladnim priobalnim vodama.
Četinari su se zgusnuli u šume dok su četvoronožni preci savremenih sisara, ptica i gmizavaca jurili ispod njihovih grana.
Stvari su bile u redu, dok nisu bile. Od tih rastućih porodica tetrapoda, samo 10 posto bi nastavilo da osniva buduće generacije. Milioni godina kasnije, okeanske vrste su počele da nestaju jedna po jedna, sve dok nije ostala samo jedna od pet.
Nikada od tada svet nije video takve gubitke života, što je navelo istraživače da se zapitaju zašto je ovaj period bio tako toksičan.
Ogroman sloj magmatske stene u današnjem Sibiru ukazuje na opsežan period vulkanske aktivnosti koji se proteže između perma i trijasa pre 252 miliona godina, što je previše slučajno da bi se ignorisalo.
Sastavljajući druge delove dokaza, tim sumnja na razne efekte od stalnih erupcija koje uklanjaju ozon i bacaju više nego dovoljno ugljen-dioksida da zagreju atmosferu, dok je cvetanje mikroba preplavilo okeane kiseonikom pre nego što ga je ponovo isisalo.
Koliko god ovo zvučalo kataklizmično, biosfera se suočila sa ovakvom devastacijom, a da se nije približila takvim gubicima. Mnoge robusnije vrste prilagođavaju se inače negostoljubivim promenama uslova, krećući se ka polovima, na primer, ili pronalazeći nove izvore skloništa i vode.
Ono što ranije nije razmatrano je uticaj velikih, kratkoročnih fluktuacija temperature i padavina. Čak i danas, divlje vremenske promene koje izazivaju poplave i suše, toplotne talase i zahlađenje, odgovorni su za rasprostranjene ekološke gubitke.
Analizirajući odnose izotopa kiseonika u fosilizovanim zubima drevnog morskog života, istraživači su procenili vremensku liniju temperaturnih promena koje su implicirale ozbiljno slabljenje atmosferskih vazdušnih struja kada se razmatraju širi klimatski sistemi.
Danas, slične zonske promene u temperaturama površine mora uključuju povratni ciklus sa onim što je poznato kao Vokerova cirkulacija. Bez svoje uobičajene snage, ova rotacija vazduha popušta, menjajući distribuciju površinskih voda širom Pacifika kako bi se topao, vlažan vazduh slao na istok u Južnu Ameriku i isušen vazduh na zapad da bi isušio Australiju i Indoneziju.
Ovi El Ninjo događaji su u najmanju ruku problematični, uprkos tome što traju samo godinu ili dve. Uporedive promene na kraju perma mogle su da vide ‘mega’ periode El Ninja koji nisu samo trajali duže, već su bili daleko intenzivniji.
Suočene sa usponima i padovima suša i poplava, kao i vrućinom i blažim uslovima, vrste koje su možda tolerisale intenzivne klimatske promene mogle su se umesto toga boriti da se prilagode, povećavajući stopu izumiranja.
Iako modeli impliciraju klimatske oscilacije, istraživači bi morali da otkriju direktnije dokaze o uslovima fluktuacije u geološkom zapisu da bi bili istinski sigurni da su na nečemu.
Nalazi bi mogli staviti našu modernu klimatsku krizu u novo svetlo, međutim, sa predviđanjima da će savremeni El Ninjo događaji postati jači i češći, potencijalno utičući na različite ekosisteme širom sveta.
Život je na kraju ponovo procvetao nakon Velikog umiranja. Ipak, ako je potrebno proći kroz klimatski rekord, to je oštar podsetnik da sve vrste imaju svoje granice.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nauka.
