Ali su se među zapadnim saveznicima takođe čule podrške Makronu i tumačenja da je to i plod njegovih razgovora s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Vašingtonu.
Bajden je posle razmene mišljenja s Makronom stavio do znanja da je „spreman da razgovara s (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom ako je on zainteresovan za okončanje rata“, mada kako je dodao, to zasad nije uočio.
Nemački kancelar Olaf Šolc je ovih dana razgovarao telefonom s Putinom i poručio da bi Evropa trebalo da se vrati na „mirovni poredak pre rata“ s Rusijom i da se „reše sva zajednička bezbednosna pitanja“, pod uslovom da Putin iskaže spremnost da odustane od rata i pretnji susedima.
Makron je francuskim medijima preneo da je „s Bajdenom razgovarao o strukturi bezbednosti za sutra“, a šef Jelisejske palate je već ranije predočio da je novi bezbednosni poredak u Evropi nemoguće izgraditi bez nagodbe s Rusijom.
On je rekao i da uskoro namerava da razgovara s Putinom, kao i da „bi Zapad morao da nađe odgovor na zahtev Moskve za jemstvo za bezbednost i zabrinutost Kremlja kad je reč o širenju NATO na istok i pretnji Rusiji“ ukoliko Moskva pristane na obustavu rata i pregovore o mirovnom rešenju.
Čelnici vlasti u Kijevu bili su najoštriji u osudi Makronovog predloga i naglasili da bi to bilo ostvarljivo tek kad odgovorni u Rusiji budu osuđeni za zločine u ratu koji mora biti okončan ukrajinskom pobedom.
Šef švedske diplomatija Tobijas Bilstrem je izjavio da „Rusija mora biti pobeđena na bojnom polju“, a češki list „Eko 24“, pored ostalih, ističe da bi „bezbednosna jemstva kako ih vidi Kremlj značila da Ukrajina nikad ne bi bila deo zapadnih struktura…uz verovatno prihvatanje prisajedinjenja svojih teritorija“ Rusiji.
Šef francuske države je, međutim, naveo da pitanje „straha Rusije da će NATO doći na sama ruska vrata i da razmeštaj oružja NATO zapreti Rusiji, mora biti deo pregovora o miru…ali i da mi utvrdimo takođe kako ćemo zaštiti naše saveznike“.
Većina nemačkih medija je krajnje uzdržana prema mirovnim pregovorima koji bi izostavili odgovornost Rusije za rat, mada ugledni berlinski portal „Eurointelidžens“ postavlja pitanje „da li se mi možemo oglušiti o bezbednosne interese Rusije“ i zaključuje da „mirovni sporazum mora uključiti bezbednosne garantije za Moskvu, kao i sankcije“.
„Ali“, dodaje, „svakako, mora obuhvatiti i bezbednosna jemstva za Ukrajinu i sve ostale na ruskim granicama“.
„Makronov predlog je važan zato što sa sve više histerične javnosti i fantazija o promeni ruskog režima i sudova za ratne zločine, težište premešta na mnogo realističnije ishode“, kaže analitičar tog portala Volfgang Munšau.
„Mirovni sporazumi se“, primećuje on, „ne čupaju iz nekog vakuuma, već su odraz realne vojne situacije i bez sumnje će odraziti činjenicu da Rusija neće pobediti u ovom ratu… kao i to da se neće poklopiti sa zapadnim očekivanjima, a ni mnogo čim što Rusija želi“.
Nemački analitičar misli da je uočljivo da je Makron svoj predlog izneo posle razgovora s Bajdenom i zaključuje da su se „oni tu našli, a takođe se zna da i kancelar Šolc slično misli“.
S one strane Atlantika su se već prethodno čula vrlo merodavna mišljenja da se mora razmišljati o mirovnim pregovorima za obustavu ukrajinskog rata i tako je načelnik generalštaba američke armije general Mark Mili predočio da ni Ukrajinci, ni Rusi „ne mogu do nogu potući drugu stranu“, a rat preti da se izrodi u dugi rovovski sukob s ogromnim žrtvama poput prvog svetskog rata.
Iako se njegovo mišljenje u Americi baš mnogo ne uvažava, ipak je u javnost doprla i ocena bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera da „tajna u stabilizovanju odnosa sa suparničkim silama leži u tome da se svako oseća bezbednim, da mu ne preti opasnost od rivala, a poslednjih godina, nasuprot tome, SAD nisu uspele da umire protivnike, naročito Ruse“.
