Francuski predsednik je na konferenciji za novinare u Madridu na Samitu NATO izrazio nadu da će „razmatranje obe strane u narednim danima to potvrditi“.
„Premijer i predsednik Bugarske potvrdili su da prihvataju predlog. Za prihvatanje će biti potrebne konsultacije u Skoplju. Ovo rešenje donosi sigurnost, predvidljivost i sigurnost za prevazilaženje sporova nasleđenih iz prošlosti“, rekao je Makron.
Vlada Severne Makdonije je posle te izjave Makrona potvdila da je preko Ministarstva spoljnih poslova, dobila predlog francuskog Predsedništva EU sa idejama u vezi sa njenim javno iznetim pozicijama i stavovima.
„Ovo predstavlja osnov za otvaranje širokog konsultativnog procesa, prvo u Vladi i sa koalicionim partnerima, a potom i sa predsednikom države, parlamentom i opozicijom, kao i sa civilnim sektorom, stručnom i najširom javnošću u zemlji. Kao što smo i obećali, odluku o našoj budućnosti donećemo zajednički, meritorno, u skladu sa strateškim interesima zemlje i svih njenih građana“, navodi se u saopštenju vlade Dimitra Kovačevskog.
Ističe se da vlada u Skoplju želi da se zahvali predsedniku Makronu i francuskom Predsedništvu na njihovim naporima da prevaziđu prepreke i očuvaju evropski kredibilitet na Balkanu.
Francuski predlog za ukidanje veta Severnoj Makedoniji je u petak 24. juna usvojen u bugarskoj skupštini, a Kovačevski je dan ranije rekao da je za Skoplje neprihvatljiv „u sadašnjem obliku“, ali je mogućnost nastavka razgovora ako se izvrše prihvatljive promene.
Kovačevski je tada u Briselu rekao da Skoplje ima tri ključna uslova za pregovarački okvir, a to su potpuno priznanje makedonskog jezika, da istorijska pitanja da ne budu deo pregovaračkog okvira i da pristupni pregovori počnu pre unošenja Bugara, Hrvata i Crnogoraca u Ustav Severne Makedonije, tražeći i garancije da neće biti novih bugarskih uslova.
Makron je usvajanje francuskog predloga u Sofiji 24. juna pozdravio i najavio da će se nastaviti razgovori sa partnerima u Severnoj Makedoniji.
Početak pregovora EU sa Skopljem od novembra 2020. blokira bugarski veto zbog spora oko jezika i istorije, a Brisel je i napredak Tirane na putu ka EU vezao za napredak Severne Makedonije.
