Mađarski premijer Viktor Orban objavio je u četvrtak pismo koje je uputio šefovima zemalja Evropske unije u kojem je izneo svoje utiske iz nedavne serije poseta nekim od najvećih protivnika bloka, što je razbesnelo mnoge njegove saveznike.
U pismu, koje je Orban poslao predsedavajućem Evropskog saveta Šarlu Mišelu 12. jula, iznosi njegovu procenu sastanaka koje je održao pod okriljem samoproglašene „mirovne misije“ koja je uključivala putovanja ovog meseca i Moskvi i Pekingu, posete koje je on vodio kao pokušaj posredništva da se okonča ruski rat u Ukrajini.
Te posete su izazvale veliku reakciju među liderima EU, koji su zamerili Orbana što je održao sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim Si Đinpingom bez prethodnog konsultovanja sa svojim evropskim partnerima. Takođe je kritikovan zbog podrivanja jedinstva EU u vezi sa Ukrajinom i zbog toga što je davao lažan utisak da predstavlja blok.
U Orbanovom pismu od 10 tačaka, koje je objavio na svom sajtu u četvrtak, on kaže da Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, sa kojima se takođe sastao ovog meseca, verovatno neće pokrenuti inicijative za prekid vatre ili mirovne pregovore kako bi se okončao na rat.
Zaraćene strane, napisao je on, „neće početi da traže izlaz iz sukoba bez značajnog spoljnog angažovanja“. On sugeriše da je EU — koju zajedno sa Sjedinjenim Državama i Kinom opisuje kao jedine globalne sile koje mogu uticati na razvoj sukoba — „preslikala proratnu politiku SAD“ i da bi trebalo da raskine sa Vašingtonom i nastavi nastojanja za prekid vatre.
Orban je dugo zbunjivao svoje zapadne partnere nastavljajući tople veze sa Putinom, odnos koji je postao alarmantniji kada je Moskva pokrenula svoju punu invaziju na Ukrajinu 2022. On je takođe snažno lobirao za kineske investicije i ekonomsku politiku koja je više naklonjena Kini. dok većina zemalja EU nastoji da ograniči uticaj Pekinga.
On je rutinski delovao kao kvaritelj napora EU da pomogne Kijevu i uvede sankcije Moskvi zbog njenog rata u Ukrajini, i dugo je raskinuo sa svojim saveznicima da se zalaže za trenutni prekid neprijateljstava ne navodeći šta bi to moglo značiti za teritorijalni integritet Ukrajine ili buduća bezbednost.
Orbanove nedavne posete Kijevu, Moskvi i Pekingu — kao i sastanak sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom na njegovom imanju Mar-a-Lago — izazvale su značajan gnev evropskih prestonica i navele neke vlade da razmotre bojkot predstojećih neformalnih sastanaka u Budimpešti u vezi sa mađarskim održavanje šestomesečnog rotirajućeg predsedavanja EU.
Orban, koji je podržao Trampa u njegovim naporima da povrati mesto predsednika SAD, tvrdi u svom pismu da će bivši predsednik delovati kao „posrednik mira“ u slučaju pobede na izborima u novembru, što je scenario koji je opisao kao „verovatan“.
Tramp je, napisao je, „neće čekati svoju inauguraciju, ali će odmah biti spreman da deluje kao posrednik u miru. On ima detaljne i dobro utemeljene planove za ovo.”
Ipak, činilo se da je nacionalistički lider potvrdio strahovanja Ukrajine i mnogih članica NATO-a da će kao predsednik Tramp verovatno nadgledati smanjenje američke finansijske i oružane podrške Kijevu dok se bori protiv ruske invazije.
Ako Tramp pobedi na izborima, napisao je on, „proporcija finansijskog tereta između SAD i EU značajno će se promeniti na štetu EU kada je u pitanju finansijska podrška Ukrajine“.
