Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva ovog vikenda odlazi u Kinu u petodnevnu posetu kako bi osvežio odnose sa najvećim izvoznim tržištem svoje zemlje i tražio nove kineske investicije u toj latinoameričkoj zemlji, piše Rojters.
Lula će se 28. marta u Pekingu sastati sa Si Đinpingom, prvim stranim liderom koji je posetio kineskog lidera otkako je obezbedio treći predsednički mandat koji je razbio presedan.
Putovanje u Kinu dolazi manje od dva meseca nakon što se Lula sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u Beloj kući, pošto Brazilija ima za cilj pragmatičnu spoljnu politiku balansirajući veze sa svojim glavnim trgovinskim partnerima uprkos rastućim tenzijama između njih dvojice.
„Brazil mora da zadrži fleksibilnu i pragmatičnu poziciju u ovom sporu između Kine i Sjedinjenih Država“, rekao je senator Hamilton Murao, koji se kao brazilski potpredsednik sastao sa Sijem u Pekingu 2019. To ga je učinilo ključnim pomirljivim glasom o Kini u vlade bivšeg predsednika Žair Bolsonara, čija je ideološka baza razveselila njegove diplomatske prepirke sa Pekingom.
Lula putuje sa velikom delegacijom koja uključuje pola tuceta ministara, plus guvernere, zakonodavce i 240 poslovnih lidera, preko jedne trećine iz brazilskog poljoprivrednog sektora, koji šalje lavovski deo svoje govedine, soje i drvne pulpe u Kinu. Lula će takođe posetiti Šangaj kasnije tokom nedelje.
Zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova rekli su da Brazil želi da diverzifikuje svoju trgovinu sa Kinom osim izvoza željezne rude, soje, nafte i mesa, uz pripreme za potpisivanje sporazuma o tehnologiji, inovacijama i održivom razvoju.
Kao rani pozitivan znak, Kina je u četvrtak nastavila uvoz brazilske govedine koji je bio suspendovan mesec dana nakon što je u Brazilu dijagnostikovan atipični slučaj bolesti kravljeg ludila.
Lula je približio Brazil Kini i dva puta je putovao u Peking tokom svoja dva predsednička mandata od 2003. do 2010. godine.
Ova poseta dolazi nakon perioda teških odnosa pod Bolsonarom, koji je vodio kampanju za funkciju koristeći antikinesku retoriku koja se nastavila tokom njegovih prvih godina u vladi, kada je njegov sin poslanik okrivio Kinu za pandemiju COVID-19.
Visoki vladin zvaničnik rekao je Rojtersu da su mnogi ljudi, uključujući bivšeg potpredsednika Muraa i tadašnje članove ministarstva poljoprivrede, „pokušali da izbegnu katastrofu“ i spreče da stvari prerastu u ideološki rat.
Diplomatska oluja nije uticala na trgovinske odnose, iako su kineske investicije zastale, delom zbog pandemije koja je sprečila kineske rukovodioce da posete Brazil. Stručnjaci za trgovinu rekli su da se kineski investitori nisu osećali dobrodošlo pod Bolsonarom.
Markos Karamuru, bivši brazilski ambasador u Pekingu, ranije je rekao Rojtersu da je njegova zemlja u početku imala koristi od trgovinskog rata SAD sa Kinom pod bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom, ali je požalio da su kineske investicije u Brazilu izgubile na snazi na nekoliko godina.
Do 2021. godine, investicije kineskih kompanija u Brazilu su se oporavile na nivo iz 2017. godine, prema podacima Kinesko-brazilskog poslovnog saveta, koji predviđa stabilan rast u narednim godinama.
Peking je zadržao otvorene odnose sa Brazilijom, bez obzira na političku boju vlade na vlasti, ali Kina radije investira kada su lokalne vlasti prijateljske, rekao je Caramuru.
Kina je pretekla Sjedinjene Države kao glavni trgovinski partner Brazila 2009. godine, a Brazil je danas najveći primalac kineskih investicija u Latinskoj Americi, vođen potrošnjom na dalekovode električne energije visokog napona i vađenje nafte.
Tokom predsedavanja Bolsonara, mnoge kineske kompanije su pauzirale planove sa saveznom vladom i umesto toga nastavile sa poslovima sa državnim vladama, posebno na manje bogatom severoistoku gde je Lulina radnička partija najjača.
Novi kineski projekti uključuju najveći most u Latinskoj Americi u Salvadoru, Bahia i, u skorije vreme, planove za izgradnju električnih vozila u bivšem Fordovom industrijskom kompleksu, potencijalno rudarenjem litijuma u blizini i proizvodnjom baterija za izvoz.
