Šefovi šest agencija UN-a i tri međunarodne humanitarne organizacije uputili su u četvrtak zajednički apel jemenskim pobunjenicima Hutima za momentalno puštanje na slobodu 17 članova njihovog osoblja koji su nedavno uhapšeni, kao i mnogi drugi koje su takođe držali Iranci.
Njihov apel je podržan saopštenjem nekoliko desetina zemalja i Evropske unije uoči sastanka Saveta bezbednosti UN o Jemenu, gde je specijalni izaslanik UN Hans Grundberg rekao da Huti drže sve one koji su uhapšeni u akciji inkomunikacije.
Huti su u ponedeljak rekli da su uhapsili članove „američko-izraelske špijunske mreže“, nekoliko dana nakon što su priveli službenike UN-a i humanitarnih organizacija.
General-major Abdulhakim al-Khaievani, šef obavještajne agencije Hutija, najavio je hapšenja, rekavši da je špijunska mreža prvo djelovala iz američke ambasade u glavnom gradu Sani. Nakon što je zatvoren 2015. nakon što su Huti zauzeli Sanu i severni Jemen, rekao je, oni su nastavili „svoju subverzivnu agendu pod okriljem međunarodnih i UN organizacija“.
Nije rekao koliko je ljudi uhapšeno. Vlasti Huti su izdale ono što su navodno snimile na video snimku priznanja 10 Jemenaca, od kojih je nekoliko reklo da ih je regrutovala američka ambasada. Oni nisu uključivali nijednog od uhapšenih radnika UN. Tvrdnje Huta nisu mogle biti nezavisno proverene.
U saopštenju čelnika Ujedinjenih nacija i humanitarnih organizacija čiji su zaposleni u pritvoru, njihova pritvaranja su nazvana „bez presedana — ne samo u Jemenu već i širom sveta“.
Zamolili su Huti da potvrde tačno gde se nalaze pritvoreni i da im odmah pristupe, pozivajući se na međunarodno humanitarno pravo koje zahteva od svih strana u oružanom sukobu da poštuju i štite humanitarno osoblje.
„Gradnja na humanitarne radnike, radnike za ljudska prava i razvoj u Jemenu mora prestati“, navodi se u zajedničkom saopštenju. „Svi privedeni moraju odmah biti pušteni.
U saopštenju zemalja članica Ujedinjenih nacija, koje je pročitala britanska ambasadorka Barbara Vudvord ispred sala Saveta bezbednosti, najoštrije se osuđuju pritvori od 7. juna, zahteva se oslobađanje svih pritvorenih i izražena je ozbiljna zabrinutost zbog brzog pogoršanja humanitarne situacije u Jemenu. .
Zemlje su izrazile duboku zabrinutost zbog rizika isporuke humanitarne pomoći u Jemenu i pozvale na nesmetan pristup svim humanitarnim radnicima.
Huti su bili angažovani u građanskom ratu sa međunarodno priznatom vladom Jemena, koju podržava koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, od 2014. godine, kada su preuzeli kontrolu nad Sanom i većim delom severa.
Grundberg, izaslanik UN-a koji pokušava da vrati obe strane za pregovarački sto kako bi se okončao sukob, apelovao je ne samo na oslobađanje 13 nedavno pritvorenih pripadnika UN-a — uključujući jednog iz njegovog osoblja — već i na oslobađanje još četiri člana osoblja UN-a održan bez komunikacije – dva od 2021. i dva od 2023. godine.
„Ujedinjene nacije su prisutne da služe Jemencima“, rekao je on Savetu bezbednosti. „Ovakva proizvoljna pritvaranja nisu očekivani signal aktera koji traži posredovano rešenje sukoba.
Pritvaranja su usledila pošto su Huti gađali brodove duž koridora Crvenog mora zbog rata između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.
U isto vreme, njihova administracija se suočila sa povećanim finansijskim pritiskom, a grupa se obračunala sa neslaganjem kod kuće, uključujući nedavnu smrtnu kaznu za 45 ljudi.
Grundberg je izrazio zabrinutost zbog 45 smrtnih kazni, ponovivši protivljenje Ujedinjenih nacija smrtnoj kazni.
Nejasno je šta je tačno izazvalo poslednja privođenja. Huti su pritvorili i držali bivše zaposlene u ambasadi SAD u Sani, koja je zatvorena 2015.
