Lideri Grupe sedam vodećih industrijalizovanih nacija usmeravaju pažnju na migracije drugog dana samita u petak, tražeći načine da se bore protiv trgovine ljudima i povećaju ulaganja u zemlje odakle migranti često kreću na putovanja.
Na skupu u luksuznom letovalištu u italijanskoj južnoj regiji Pulja razgovara se i o drugim važnim temama, kao što su finansijska podrška Ukrajini, rat u Gazi, veštačka inteligencija i klimatske promene, kao i kineska industrijska politika i ekonomska bezbednost.
Ali činilo se da su se pojavile i neke podele oko formulacije završne deklaracije samita, uz prijavu neslaganja oko uključivanja pozivanja na abortus.
Migracija je od posebnog interesa za Italiju domaćina samita, koja leži na jednom od glavnih puteva ka Evropskoj uniji za ljude koji beže od rata i siromaštva u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji.
Desničarski italijanski premijer Đorđa Meloni, poznata po svom tvrdom stavu po tom pitanju, želela je da poveća investicije i finansiranje afričkih zemalja kao sredstvo za smanjenje migracionog pritiska na Evropu.
Italija je „želela da posveti dovoljno prostora drugom kontinentu koji je od suštinske važnosti za budućnost svih nas, a to je Afrika, sa svojim poteškoćama i mogućnostima“, rekao je Meloni na otvaranju samita u četvrtak.
„Povezano sa Afrikom, a ne samo sa Afrikom, postoji još jedno fundamentalno pitanje koje je Italija stavila u središte predsedavanja, a to je pitanje migracije, sve zabrinjavajuća uloga koju preuzimaju organizacije za trgovinu ljudima, jasno iskorišćavajući očaj ljudi. bića“, rekla je ona.
Meloni ima kontroverzan petogodišnji ugovor sa susednom Albanijom da ta balkanska zemlja ugosti hiljade tražilaca azila dok Italija obrađuje njihove zahteve. Ona je takođe predvodila „Matei plan“ za Afriku, strategiju za čitav kontinent za povećanje ekonomskih mogućnosti kod kuće i tako obeshrabruje migraciju u Evropu.
Više od 22.000 ljudi stiglo je u Italiju morskim putem do sada 2024. godine, prema podacima UNHCR-a. Godine 2023. stiglo ih je više od 157.000, a skoro 2.000 je umrlo ili nestalo tokom pokušaja opasnog prelaska Sredozemnog mora.
Sjedinjene Države se takođe bore sa sve većim brojem migranata na svojoj južnoj granici. Predsednik Džo Bajden uveo je nove politike za suzbijanje migracija nakon što nije prošao predlog zakona koji je pokušao da prođe u Kongresu.
Međutim, zagovornici prava imigranata podneli su u četvrtak tužbe zbog novih politika i nejasno je da li će moći da izdrže pravne izazove pred američkim sudovima.
Borba protiv migracija je „uobičajen izazov“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel po dolasku na samit.
„Ovo je put koji nameravamo, zajedno sa našim partnerima, da uspostavimo: ovu koaliciju za borbu protiv švercera, ovih kriminalnih grupa koje zloupotrebljavaju (ugrožene ljude) da zarade novac i da destabilizuju regione i države širom sveta, “ dodao je on.
Osim zemalja G7 Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, italijanski domaćini su takođe pozvali nekoliko afričkih lidera — predsednika Alžira Abdelmadžida Tebuna, predsednika Kenije Vilijama Ruta i predsednika Tunisa Kajsa Sajeda — da pritisnu Melonijeve migracijske i razvojne inicijative.
Papa Franja će takođe postati prvi pontifik koji će se obratiti na samitu G7 kada u petak održi govor o veštačkoj inteligenciji. Ostali pozvani su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, indijski premijer Narendra Modi i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Samit je otvoren u četvrtak snažnom podrškom Kijevu: postignut je sporazum o predlogu SAD da podrže zajam od 50 milijardi dolara Ukrajini koristeći zamrznutu rusku imovinu kao kolateral. Bajden je takođe potpisao bilateralni bezbednosni sporazum sa Zelenskim u četvrtak uveče, sa ciljem da pošalje signal Rusiji o američkoj rešenosti u podršci Kijevu.
Opisujući to kao „zaista istorijski dan“, Zelenski je rekao da je sporazum „o bezbednosti, a time i o zaštiti ljudskih života“.
Međutim, pojavile su se neke pukotine među liderima G7, a francuski predsednik Emanuel Makron žalio je zbog nedostatka upućivanja na abortus u nacrtu završnog dokumenta samita.
U saopštenju nakon prošlogodišnjeg samita u Hirošimi, u Japanu, izražena je posvećenost da se ženama i devojčicama obezbedi pristup bezbednom i legalnom abortusu, i obećano je da će se braniti rodna ravnopravnost i prava pripadnika LGBTK+ zajednice.
Ali italijanska novinska agencija ANSA, pozivajući se na nacrt ovogodišnjeg saopštenja, saopštila je u četvrtak da konačni dokument ne spominje abortus.
„Žao mi je zbog ovoga“, rekao je Makron, odgovarajući na pitanje italijanskog novinara. Francuska je „u svoj Ustav uključila pravo žena na abortus, slobodu odlučivanja o sopstvenom telu“, rekao je on, dodajući da Francuska brani „ovu viziju jednakosti između žena i muškaraca“.
„To nije vizija koja se deli u celom političkom spektru“, rekao je Makron. „Žalim zbog toga, ali poštujem to jer je to bio suvereni izbor vašeg naroda.
Meloni, koja je vodila kampanju pod motom „Bog, vera i otadžbina“, negirala je da poništava prava na abortus, koja su legalna u Italiji od 1978. Ali opozicija levog centra upozorava da njene inicijative uništavaju ta prava , uključujući davanje pristupa pro-life grupama ženama koje razmišljaju o abortusu.
Prema ANSA-i, u ovogodišnjem tekstu se kaže da G7 „ponavlja našu posvećenost izraženu u završnom saopštenju G7 iz Hirošime za univerzalni, adekvatan i održiv pristup zdravstvenim uslugama za žene, uključujući pravo na reprodukciju“.
