Američki predsednik Džo Bajden kritikovao je komentare svog prethodnika Donalda Trampa o NATO-u kao „apsolutno bizarne“, nakon što je republikanski lider rekao da Vašington ne treba da brani svoje evropske saveznike koji odbijaju da ispune svoje obaveze u pogledu vojnih troškova.
Predsednik Bajden je kritikovao svog republikanskog rivala tokom „iznenađujućeg” gostovanja u emisiji NBC-ja „Kasno u noć sa Setom Majersom” u ponedeljak, insistirajući da je Trampova ideja da SAD nisu obavezne da besplatno štite svoje saveznike „potpuno protiv naših interesa”.
„Svakog velikog stranog lidera poznajem najduže i sve te momke poznajem izuzetno dobro. Nasmrt su uplašeni. Šta to znači za njih, za njih, šta znači ako odemo.” rekao je Bajden. „Prosto je nečuveno to o čemu on priča.“
Trampova retorika tokom predizborne kampanje bila je u skladu sa njegovim NATO skeptičnim stavom tokom njegovog mandata u Beloj kući. Govoreći na mitingu u Južnoj Karolini ranije ovog meseca, Tramp se prisetio susreta kada je navodno rekao jednom evropskom lideru da će je SAD smatrati „delinkventnom“, osim ako ta nacija ne ispuni prag potrošnje, i da je neće braniti u slučaju ruskog napada. .
„U stvari, ohrabrio bih ih da rade šta god žele. Morate da platite“, priseća se on kako je rekao neimenovanom savezniku.
Suočen sa kritikama zbog ovog „opasnog“ i „neameričkog“ stava, Tramp je udvostručio verbalni napad na članove vojnog bloka sa malom potrošnjom, tvrdeći da ostatak NATO-a treba da pošalje Ukrajini barem onoliko pomoći koliko i SAD radi.
Tramp je takođe pozvao svoje lojaliste u američkom zakonodavnom telu da se suprotstave bilo kakvoj budućoj pomoći Ukrajini osim ako ona ne uključuje sredstva za povrat novca.
„Oni žele da im daju 60 milijardi dolara više“, rekao je Tramp. „Zašto biste to samo njima predali? Uradite to kao oblik zajma… Ako mogu da ga dobiju, oni nam vraćaju.”
Pošto je Švedska ove nedelje preskočila poslednju prepreku, transatlantski savez sada ima 32 države članice, od kojih se samo dve nalaze u Severnoj Americi. Organizacija preporučuje da svaka zemlja potroši najmanje 2% BDP-a u vojne svrhe, ali čak ni najbogatije članice poput Nemačke, Francuske i Italije decenijama nisu uspele da ispune cilj. Međutim, manje zemlje EU su povećale svoju vojnu potrošnju tokom Trampovog predsedavanja, nešto što je on tvrdio kao lično diplomatsko dostignuće.
