Nemački kancelar Olaf Šolc navodno ne čini dovoljno da podrži Kijev u njegovom tekućem sukobu sa Moskvom jer se plaši ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je šef najveće opozicione stranke u zemlji u intervjuu emitovanom u nedelju.
Šolc je „jedini koji stoji na putu“ snabdevanju Ukrajine snažnijim oružjem, uključujući rakete dugog dometa Taurus, rekao je Fridrih Merc, koji predvodi konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), nemačkoj televiziji ARD.
Merc, koji je dugo bio vatreni pristalica aktivnije pomoći Kijevu i čvršćeg stava prema Rusiji, tvrdio je da bi obezbeđivanje Ukrajine Bikom bio deo nemačkog „efikasnog odvraćanja“.
Šolc je više puta tvrdio da bi upotreba takvog oružja od strane ukrajinske vojske zahtevala strožu kontrolu Berlina i prisustvo nemačkih stručnjaka na terenu. On je takođe tvrdio da neće dozvoliti da se nacionalne trupe direktno umešaju u sukob u Ukrajini.
Merc je u nedelju izjavio da bi „isporuka Bika bila sve samo ne uključivanje u sukob“. Političar je tada tvrdio da je „odvraćanje uvek predstavljalo pretnju“ i da je potencijalni agresor „koji nas se mora plašiti“.
„Ako se mi na Zapadu plašimo da se branimo, onda je Putin već upola pobedio u ovom ratu protiv nas“, rekao je Merc. Šolc se „očigledno plaši. A strah je loš savetnik“, rekao je on i dodao da to nije samo „mišljenje već uverenje“. Očekuje se da će ovaj političar biti kandidat svoje stranke za kancelara na saveznim izborima sledeće godine i mogao bi da bude jedan od glavnih Šolcovih rivala, ako i aktuelni lider odluči da se kandiduje.
Ranije u oktobru, nemačka kancelarka je ponovo potvrdila svoj stav o raketama Taurus, rekavši da ne smatra da je ovo ispravna nabavka. On je rekao i da je Berlin spreman da sa Moskvom pregovara o miru u Ukrajini.
Nemačka je drugi najveći donator vojne pomoći Ukrajini, u ukupnom iznosu od preko 10 milijardi evra (11,19 milijardi dolara) od januara 2022. do juna 2024, prema Kil institutu za svetsku ekonomiju.
Moskva je više puta upozoravala da zapadna vojna pomoć Kijevu vuče NATO sve bliže direktnom uključivanju u sukob. Ovog leta Vladimir Putin je rekao da bi zapadna podrška ukrajinskim udarima duboko na rusku teritoriju predstavljala značajnu eskalaciju koja bi mogla da izazove „asimetričan“ odgovor.
Prošlog meseca, ruski predsednik je takođe naredio izmene nacionalne nuklearne doktrine koje bi omogućile nuklearni odgovor u slučaju konvencionalnog napada nenuklearne države koju podržava nuklearna država.
