Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je u utorak da je njegova zemlja već dobila deo ruskog taktičkog nuklearnog oružja i upozorio da neće oklevati da naredi njihovu upotrebu ako se Belorusija suoči sa aktom agresije, piše AP.
Lukašenkovi drski komentari bili su u suprotnosti sa ranijim izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je rekao da će rusko nuklearno oružje biti raspoređeno u Belorusiji sledećeg meseca i naglasio da će ono ostati pod isključivom kontrolom Moskve.
Ranije ove godine, Putin je najavio planirano raspoređivanje nuklearnog oružja kratkog dometa kod suseda Moskve i saveznika Belorusije, što je potez koji se smatra upozorenjem Zapadu jer je pojačala vojnu podršku Ukrajini.
Tokom sastanka u petak sa Lukašenkom, Putin je rekao da će radovi na izgradnji objekata za oružje biti završeni do 7. i 8. jula, a da će ono brzo nakon toga biti premešteno na belorusku teritoriju.
Lukašenko je u utorak rekao da je „sve spremno“ za raspoređivanje ruskog nuklearnog oružja, dodajući da bi „moglo potrajati samo nekoliko dana da dobijemo ono što smo tražili, pa čak i nešto više“.
Na pitanje kasnije ruskog državnog TV voditelja da li je Belorusija već dobila nešto od oružja, Lukašenko je stidljivo odgovorio: „Ne sve, malo po malo“.
„Mi imamo rakete i bombe iz Rusije“, rekao je on, dodajući da je rusko nuklearno oružje koje će biti raspoređeno u Belorusiji tri puta snažnije od američkih atomskih bombi koje su bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
„Ne daj Bože da danas moram da donesem odluku da upotrebim to oružje, ali ne bi bilo oklevanja ako se suočimo sa agresijom“, rekao je Lukašenko, poznat po svojim burnim izjavama, u komentarima koje je ranije u utorak objavio njegov kabinet.
Govoreći kasnije u utorak u izjavi koju je emitovala ruska državna televizija, on je pojasnio da će se konsultovati sa Putinom pre nego što upotrebi bilo koje od oružja.
„Slušaj, ako počne rat, misliš li da ću pogledati okolo?“ rekao je. „Ja podižem slušalicu, i gde god da je on, on je diže“, rekao je Lukašenko pozivajući se na Putina. „Ako nazove, javljam se u bilo kom trenutku. Uopšte nije problem koordinirati pokretanje štrajka.“
Ruski zvaničnici nisu odmah komentarisali Lukašenkove izjave.
Lukašenko je naglasio da je upravo on tražio od Putina da postavi rusko nuklearno oružje u Belorusiju. On je tvrdio da je taj potez bio neophodan da bi se odvratila potencijalna agresija.
„Verujem da niko ne bi bio voljan da se bori protiv zemlje koja ima to oružje“, rekao je Lukašenko. „To su oružje odvraćanja.“
Taktičko nuklearno oružje je namenjeno uništavanju neprijateljskih trupa i oružja na bojnom polju. Imaju relativno kratak domet i mnogo manji domet od nuklearnih bojevih glava ugrađenih u interkontinentalne balističke rakete koje su sposobne da unište čitave gradove.
Lukašenko je rekao da Belorusiji nije potrebno raspoređivanje ruskog strateškog nuklearnog oružja na njenu teritoriju. „Hoću li se boriti protiv Amerike? Ne“, rekao je.
On je, međutim, dodao da Belorusija priprema objekte za interkontinentalne nuklearne rakete, za svaki slučaj.
Zajedno sa Ukrajinom i Kazahstanom, Belorusija je bila domaćin značajnog dela sovjetskih nuklearnih arsenala kada su svi bili deo Sovjetskog Saveza. To oružje je povučeno u Rusiju nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine prema sporazumu koji su sponzorisale SAD.
Rusija nije rekla koliko će njenog taktičkog nuklearnog oružja biti poslato u Belorusiju. Vlada SAD veruje da Rusija ima oko 2.000 taktičkog nuklearnog oružja, koje uključuje bombe koje se mogu nositi avionima, bojeve glave za rakete kratkog dometa i artiljerijske metke.
Rusija je iskoristila teritoriju Belorusije da pošalje svoje trupe u Ukrajinu 24. februara 2022. i zadržala je snage i oružje na teritoriji svog saveznika. Lukašenko je u utorak rekao da će Belorusija povećati proizvodnju nevođenih raketa za višecevne bacače raketa
Lukašenko, koji je na vlasti 29 godina, oslanjao se na političku i ekonomsku podršku Rusije da bi preživeo višemesečne proteste, masovna hapšenja i sankcije Zapada posle izbora 2020. koji su ga održali na vlasti, ali su ga mnogi u zemlji i inostranstvu smatrali nameštenim. .
