Pre godinu dana, Džomana Sidiki je posetila Liban, zemlju u kojoj je njen otac rođen i sahranjen. Umesto planiranog povratka sa svoje dve ćerke, Sidiki, iz Kalifornije, sada se angažuje u brizi za svoje tamošnje rođake. Nasilje i nedavna eskalacija izraelske vojne operacije protiv Hezbolaha u Libanu ostavljaju je emotivno pogođenom, razmišljajući o ljudima koje je upoznala tokom posete i o očevom grobu koji još nije ponovo posetila.
Libanci širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Južne Afrike, Kipra i Brazila, suočavaju se sa posledicama nasilja, strepeći za svoje voljene i svoju domovinu, te pokušavajući pronaći načine da pomognu. I dok se Liban suočava sa vojnom eskalacijom usred straha od širenja sukoba u regionu, situacija dolazi u vreme kada se rat između Izraela i Hamasa u Gazi približava tamnoj godišnjici.
Generacije Libanaca su se suočile sa dilemom napuštanja zemlje u potrazi za boljim prilikama ili begom iz perioda nemira, poput građanskog rata ili vojnih okupacija. Međutim, Liban i dalje privlači mnoge svojom raznolikošću verskih grupa i brojnim emigrantskim zajednicama.
Sa ekonomskim kolapsom, posledicama eksplozije luke 2020. godine i političkim krizama, Liban je već bio na ivici. Aktuelna vojna eskalacija postavlja pitanje o sudbini raseljenih Libanaca i njihovoj budućnosti u zemlji koja je već preopterećena krizom.
Akram Khater, direktor Khairallah centra za studije libanske dijaspore, ističe da su Libanci u dijaspori doprineli ekonomskom razvoju Libana slanjem značajnih iznosa novca. Dok gleda eskalaciju u zemlji u kojoj je rođen, Khater se suočava sa sopstvenim emotivnim izazovima.
U međuvremenu, reakcija Hezbolaha na izraelske napade nakon incidenata sa Hamasom izaziva dodatnu napetost u regionu. Situacija je posebno teška za Libance širom sveta koji se suočavaju sa stvarnošću ratnih sukoba u njihovoj rodnoj zemlji.
