Rusija ima tendenciju da veruje obećanjima do poslednjeg i odlaže odluke, ali sada njene vlasti ne veruju nikome od svojih zapadnih kolega, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Iskustvo naše komunikacije sa zapadnim kolegama pokazuje da smo skloni da verujemo do poslednjeg i da stalno odlažemo konačne odluke. Naknadno se pokazalo da su sva obećanja, fiksirana na papiru i rezolucijama Saveta bezbednosti UN bile čisto licemerje, pa čak i otvorene laži“, rekao je Lavrov.
On je podsetio na martovski intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u kojem je ruski lider napomenuo da nikome ne veruje.
„Predsjednik nije odmah došao do ovog zaključka. Dugo smo želeli da verujemo, nadali smo se, potpisali smo sporazume. Uključujući i u julu 1999. godine posle agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, kada se moglo videti da nisu pošteđeni ni civilni objekti, a kamoli vojni. Bombardovali su mostove, televizijski centar, rušili vladine zgrade. U Savetu bezbednosti usvojena je rezolucija 1244. Od prvih dana njenog jednoglasnog usvajanja Zapad je sabotirao skoro po svim ključnim pitanjima o kojima je Srbima bilo važno da dobiju odluku Saveta bezbednosti, pogotovo o prisustvu određenog broja graničara i carine“, naglasio je Lavrov.
Međutim, i pored tog „apsolutno izdajničkog, grubog kršenja svih zamislivih normi međunarodnog prava“, strpljenje ruske strane i dalje je bilo tu, naveo je Lavrov.
„Kasnije se ispostavilo da su sva obećanja, koja su zabeležena na papiru i u rezolucijama Saveta bezbednosti UN, bila licemerje, pa čak i čista laž. Isto važi i za sporazume iz Minska. Bivši nemački kancelar Angela Merkel i bivši predsednik Francuske Fransoa Oland priznali su da nisu imali nameru da bilo šta sprovode“, naveo je Lavrov u intervjuu generalnom direktoru TASS-a Andreju Kondrašovu u okviru dokumentarnog filma „Beograd“.
