Očekuje se da će poslanici ove nedelje izabrati kubanskog predsednika Migela Dijaz-Kanela ove nedelje da vodi zemlju još pet godina, uprkos teškom prvom mandatu koji je obeležila pandemija korona virusa i skoro nezabeleženi ekonomski kriza, prenosi Rojters.
Dijaz-Kanel (62) je na čelu Komunističke partije, kojoj pripada svih 470 poslanika koje su Kubanci izabrali prošlog meseca ili su joj naklonjeni. Kuba tvrdi da njen jednopartijski sistem promoviše jedinstvo i ograničava finansijsko mešanje u skupštinske izbore.
Skupština će u sredu glasati za izbor predsednika zemlje i njegovog kabineta. Nijedan kandidat osim Diaz-Kanela se ne smatra novim kandidatom za predsednika.
Kada bude potvrđen njegov sledeći mandat, Dijaz-Kanel će morati da usmeri svoje napore na remont kubanskog ekonomskog sistema, rekao je Karlos Alzugaraj, nezavisni politički analitičar koji je ranije bio iz diplomatske službe.
„To je veliki izazov sa kojim se sada suočava predsednik Diaz-Kanel“, rekao je Alzugaraj. „Može li da raskine sa inercijom svog prvog mandata i njegovom ideološkom rigidnošću u interesu ekonomskog pragmatizma?
Dijaz-Kanel je izabran 2018. godine, nasledivši Raula Kastra, brata revolucionara Fidela Kastra koji je vladao zemljom od 1959. do 2008. On je obećao kontinuitet u politici braće, iako je usvojio ustavnu reformu kojom je predsedništvo ograničilo na samo dva uzastopna pet -godišnji uslovi.
Dijaz-Kanel će nastojati da učvrsti svoje nasleđe u svom drugom mandatu, ali mora da utiče na promene koje su zemlji potrebne, rekao je Alzugaraj.
„Idemo na više“, rekao je Diaz-Canel novinarima nakon što je glasao na parlamentarnim izborima prošlog meseca.
„Kada ste živeli tako intenzivan, emancipirajući i pokretan izborni proces, morate dati sve od sebe za ovaj herojski i dostojanstven narod koji zaslužuje najveću moguću sreću.
U svom prvom mandatu, Diaz-Canel se suočio sa nizom katastrofa – od eksplozije hotela u centralnoj Havani i požara u skladištu sirove nafte u Matanzasu, do uragana i uticaja pandemije.
Takođe se borio sa sankcijama koje su toj zemlji uvele tadašnje SAD 2018. Predsednik Donald Tramp, gomilajući se na decenijama dug američki trgovinski embargo.
Sankcije su dodatno oslabile kubinsku ekonomiju, a neviđeni broj Kubanaca napustio je ostrvo poslednjih godina. Rekordnih 220.000 Kubanaca registrovano je na američko-meksičkoj granici u fiskalnoj 2022. godini, prema podacima o imigraciji u SAD.
Ekonomska pozadina izbora je sumorna. Godišnja inflacija je prošle godine dostigla skoro 40 odsto, a nestašice goriva, struje, hrane, lekova i deviza se pogoršavaju.
Antivladini protesti u julu 2021. bili su najveći od revolucije. Predsednik je za nemire okrivio mešanje Sjedinjenih Država.
„Dijaz-Kanelov mandat je bio problematičan“, rekao je Horhe Duani, direktor Kubanskog istraživačkog instituta na Međunarodnom univerzitetu Floride.
„Kriza pandemije, tekuća ekonomska kriza i iznad svega, možda problem legitimiteta koji je otvoreno osporavan u neredima (jula 2021.)“, rekao je Duani.
Međutim, na ulicama Havane, pristalice Dijaz-Kanela su izjavile da veruju u njegove sposobnosti da preokrene stvari.
„Da, možemo mu verovati“, rekao je 21-godišnji student prava Hugo Fuentes. „Ima dovoljno energije da ponovo bude na čelu zemlje, iako će morati da preusmeri svoje napore.
