Kubanske vlasti su saopštile da su uhapsile više osoba zbog nereda koji su izbili nakon nedavnih protesta zbog čestih isključenja struje. Kancelarija državnog tužioca Kube je pokrenula krivične postupke protiv ljudi u Havani, Majabeke i Sijego de Avili zbog napada, nerednog ponašanja i štete, pritvarajući ih preventivno. Detalji o broju privedenih osoba i uslovima hapšenja nisu precizirani, ali se ističe da su povrede nastale usled „agresije na vlast“. Ove optužbe vlasti Kube često iznose protiv građana koji protestuju, uključujući i tinejdžere, što je izazvalo zabrinutost među grupama za ljudska prava i međunarodnim partnerima.
Paralelno sa hapšenjima, organizacija Justicia11J je saopštila da su kubanske vlasti uhapsile najmanje tri osobe koje su protestovale u Sijego de Avili. Stanovnici ovog grada su, nakon dugotrajnog prekida struje, izašli na ulice tražeći da se struja ponovo uključi. Ova situacija je usledila nakon što su dva uragana pogodila ostrvo, uzrokujući česte prekide struje zbog energetske krize i jakih vetrova.
Uragan Rafael, kategorije 3, je prošao kroz zapadnu polovinu Kube, oštetivši električnu mrežu širom zemlje. Iako su vlasti uspele da vrate struju u centralnim delovima poput Havane, mnogi delovi ostrva i dalje su bez struje i tekuće vode. Zemljotres jačine 6,8 stepeni Rihterove skale na istoku Kube dodatno je pogoršao situaciju u zemlji.
Pored prirodnih katastrofa, Kubanci se suočavaju sa ekonomskom krizom, porastom cena benzina i hrane, što dovodi do teškoća u nabavci osnovnih namirnica poput piletine i jaja. Ove poteškoće su značajno doprinele migraciji stotina hiljada Kubanaca iz zemlje u poslednjih nekoliko godina. Osim toga, ekonomske nevolje su podstakle i proteste, koji su nailazili na oštre reakcije kubanske vlade.
Najznačajniji protesti su se desili u julu 2021. godine, kada je nestašica hrane dovela do masovnih antivladinih demonstracija, koje su bile najveće u poslednjih nekoliko decenija. Ove demonstracije su bile obeležene pojedinim slučajevima pljačke i nasilja, na šta je kubanska vlada odgovorila oštrim merama suzbijanja. Iako zvanični podaci o hapšenjima nisu dostupni, nevladine organizacije tvrde da je oko 1.000 ljudi privedeno, od kojih je 700 bilo primorano da se suoči sa sudom. Optužbe poput sabotaže, nasilne pljačke, napada i javnih nereda su podignute protiv mnogih demonstranata, iako porodice pritvorenih tvrde da njihovi članovi nisu učestvovali u nasilnim aktivnostima.
Manji protesti su se ponovili u oktobru 2022. godine, a zatim ponovo u martu ove godine.
