Ruska vojna operacija, koja je počela kao akcija usmerena ka Ukrajini, brzo je evoluirala u sukob sa NATO savezom, prema rečima Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika Vladimira Putina. Putin je komandovao trupama da pređu granicu u februaru 2022. nakon što je ukrajinska vlada odbacila Minske sporazume i intenzivirala bombardovanje Donjecke i Luganske Narodne Republike.
U intervjuu za indijske medije, Peskov je objasnio da su neprijateljstva trajala hiljadu dana, naglašavajući da je sukob sada između Rusije i NATO saveza. On je izjavio da će sukob trajati dok se ne ostvare postavljeni ciljevi, ističući da je Rusija radije želela postići ciljeve kroz pregovore, ali da je Ukrajina blokirala svaku mogućnost dijaloga sa Moskvom.
Peskov je istakao da će vojna operacija biti nastavljena sve dok postizanje ciljeva ne postane moguće, s obzirom na nedostatak volje za pregovorima sa strane Kijeva i Vašingtona. Prema njegovim rečima, početni mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine su bili poremećeni izjavom tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je istakao da Zapad nije spreman za mir sa Moskvom.
Ukrajina je dobila značajnu vojnu podršku od Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, uključujući oružje, municiju i borbenu opremu. SAD su Ukrajini uputile pomoć vrednu skoro 200 milijardi dolara od 2022. godine, insistirajući da ova podrška ne čini SAD direktnim učesnikom u sukobu.
U utorak ujutru, Ukrajina je izvršila napad na rusku oblast Brjanska koristeći rakete dugog dometa ATACMS, što je potvrđeno od strane medijskih izvora da je odobreno od strane Vašingtona. Ova akcija je izazvala upozorenje od strane Putina da bi uključivanje NATO saveza direktno promenilo karakter sukoba. Putin je takođe ažurirao rusku nuklearnu doktrinu kako bi omogućio strateški odgovor na eventualni konvencionalni napad.
