Krčenje šuma u Kolumbiji palo je za 36 odsto u 2023. u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je vlada u ponedeljak, što je najniži nivo od kada se registruje.
Pad je izazvan padom uništavanja životne sredine u Amazoniji, najvećoj prašumi na svetu, uključujući oko jedne trećine u Kolumbiji, saopštila je vlada levičarskog predsednika Gustava Petra.
Krčenje šuma palo je širom zemlje na oko 792 kvadratna kilometra 2023. godine, u odnosu na oko 1.235 kvadratnih kilometara godinu dana ranije. Nešto više od polovine krčenja šuma došlo je u Amazoniji.
Smanjenje „znači da je 44.262 hektara šume prestalo da se seče“, rekla je novinarima ministarka životne sredine Susana Muhamad. „To je veoma dobra vest, ali definitivno ne možemo reći da je bitka dobijena. Nastavljamo da se suprotstavljamo nelegalnim ekonomijama.”
Kada je izabran 2022. godine, Petro je obećao da će zaustaviti rekordno visoke stope krčenja šuma u Amazoniji ograničavanjem širenja agrobiznisa u šumu i stvaranjem rezervata u kojima je autohtonim zajednicama i drugima dozvoljeno da beru gumu, acai i druge nedrvne šumske proizvode.
Napredovanje mirovnih pregovora između vlade i gerilskih grupa u toj oblasti, zajedno sa finansijskim podsticajima za farmere u Amazonu da pomognu u očuvanju, doveli su do pada. Došlo je nakon što je krčenje šuma palo za oko 29% 2022.
Autohtoni demonstranti pridružuju se protestu ispred brazilske ambasade kako bi pozvali brazilskog predsednika Žaira Bolsonara da deluje u cilju zaštite amazonske prašume, u Bogoti, Kolumbija, 23. avgusta 2019. (AP Photo/Ivan Valencia)
Eksperti za životnu sredinu proteklih godina rekli su da je smanjenje krčenja šuma takođe verovatno povezano sa naređenjima disidentskih grupa gerilaca FARC-a o zabrani seče šuma. Muhamad je u ponedeljak rekao da će snažno prisustvo vladinih oružanih snaga u ovim oblastima, kao i napredak postignut u mirovnim pregovorima, biti ključni za održavanje opadajućeg trenda.
Ali brojke za narednu godinu ne izgledaju obećavajuće. Već je zabeležen značajan porast krčenja šuma zbog efekata suvog vremena izazvanog El Ninom, rekao je Muhamad, što je vremenski fenomen koji zagreva centralni Pacifik. Masovno stočarstvo, usevi droge i ilegalna eksploatacija i seča šuma i dalje izazivaju krčenje šuma u toj andskoj državi, rekao je Muhamad.
Podaci su objavljeni u trenutku kada Kolumbija postaje domaćin samita Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu COP16 u jugozapadnom gradu Kali koji počinje 21. oktobra.