Kralj Maroka Muhamed VI je u petak ponovo potvrdio da rešavanje sporova oko suvereniteta nad Zapadnom Saharom ostaje pokretačka snaga spoljne politike Maroka, hvaleći diplomatske trijumfe i uokvirujući ih kao napredak ka rešavanju višedecenijskog sukoba u korist Maroka.
U godišnjem govoru pred članovima parlamenta, kralj je istakao da su Sjedinjene Države, Španija i nedavno Francuska podržale plan autonomije Maroka za spornu teritoriju. On je zahvalio predsedniku Emanuelu Makronu na njegovoj „iskrenoj podršci ’marokanstvu’ Sahare“.
„Dakle, Francuska Republika podržava suverenitet Maroka nad čitavom teritorijom Sahare“, rekao je on.
Mohamed VI je pozvao Makrona da poseti Maroko nakon što je Francuska promenila svoj stav u julu, što je gest koji odražava kako su se odnosi između Pariza i Rabata zagrejali.
Sporna teritorija, koju Maroko smatra svojim „južnim provincijama“, jedna je od najosetljivijih tema u Severnoafričkom kraljevstvu i uobičajena tema u kraljevskim govorima.
Maroko je gurnuo zemlje koje su sa njim u ekonomskom partnerstvu i po pitanju bezbednosti i upravljanja migracijama da podrže njegov plan autonomije iz 2007. godine, koji bi mu dao suverenitet nad dotičnim regionom. To, međutim, rizikuje da razbesni Alžir — ključnog igrača u sukobu, kao i bezbednosnog partnera i snabdevača gasom mnogim istim zemljama.
Zapadna Sahara je bivša kolonija koja je bila gromobran u regionalnoj politici od 1970-ih. Ujedinjene nacije ga kategorišu kao među poslednjim afričkim „nesamoupravnim teritorijama“ i od 1979. smatraju da je pokret za nezavisnost pod nazivom Polisario Front legitimnim predstavnikom naroda Sahravija.
Većinu teritorije kontroliše Maroko, dok Polisario deluje iz izbegličkih kampova u Alžiru, koji ga podržava i finansijski i politički. Napori za rešavanje sukoba sežu do 1991. godine, kada su UN posredovale u prekidu vatre i kada su počeli pregovori o budućnosti teritorije.
Sa diskusijama koje su dugo bile u zastoju, Maroko je tražio priznanje među svojim političkim i ekonomskim saveznicima, dok je Polisario sledio legalne puteve, osporavajući tužbe Maroka pred međunarodnim sudovima.
Sjedinjene Države su podržale plan Maroka kao deo sporazuma kojim je Maroko normalizovao svoje veze sa Izraelom 2020. Zemlje, uključujući Saudijsku Arabiju i 18 članica Evropske unije, od tada su sledile njegov primer, prema podacima Maroka.
Francuska je u julu izmenila svoju dugogodišnju poziciju kako bi počela da podržava plan Maroka. Alžir je potom povukao svog ambasadora iz Francuske, a predsednik je na neodređeno vreme odložio planiranu posetu Parizu.
Pre nekoliko nedelja, Evropski sud pravde doneo je presudu u korist Polisarija, poništavajući istekle sporazume o ribolovu i poljoprivredi između Maroka i Evropske unije koji se odnose na izvoz sa teritorije jer nisu uzeli u obzir narod Zapadne Sahare.
Maroko je takođe regrutovao saveznike na Bliskom istoku i u Africi i krenuo u infrastrukturne projekte, uključujući autoput koji obuhvata teritoriju i atlantsku luku koju planira da iskoristi da poveća svoj uticaj kao atlantska i afrička sila.
Mohamed VI je u petak rekao da afrički saveznici Maroka ovu teritoriju smatraju „srcem strateških kontinentalnih inicijativa“, uključujući planirani gasovod koji se proteže od Nigerije i inicijativu najavljenu prošle godine da se zemljama u Sahelu da dodatni pristup atlantskim trgovinskim rutama.
„Osnove pozicije Maroka treba objasniti malom broju zemalja koje nastavljaju da okreću logiku zakona naglavačke i poriču istorijske činjenice“, rekao je on poslanicima parlamenta.
Otvaranje parlamenta je jedan od retkih slučajeva u kojima Muhamed VI drži javne govore. Tokom njegovog obraćanja, kralju su pratili njegov brat, princ Moulai Rachid, i sin, princ Moulai Hassan, za kojeg se očekuje da će ga naslediti.
Kralj je veći deo leta proveo u palati u severnom gradu Tetuanu, gde je primio guvernera centralne banke Maroka, olimpijsku zlatnu trkačicu Sufijanu El Bakaliju i proslavio 25. godišnjicu svog uspona na tron, prema državnim vestima Maroka agencija.
