U utorak će kralj Čarls III sedeti na pozlaćenom tronu i pročitati Kraljev govor, listu planiranih zakona koju je sastavila konzervativna vlada Ujedinjenog Kraljevstva i čiji je cilj pridobijanje birača pre opštih izbora u zemlji sledeće godine.
Kralj igra ulogu koju je njegova pokojna majka, kraljica Elizabeta II, obavljala sedam decenija, a drugi britanski monarsi su obavljali pre nje u tradiciji koja se proteže stotinama godina unazad.
U Britaniji se održavaju izbori svake četiri ili pet godina, a mandat vlade je podeljen na sednice parlamenta koje traju otprilike godinu dana. Svaki počinje velikom ceremonijom otvaranja države, gde političari i monarh simbolično izvode borbu između krune i parlamenta koja je stvorila britansku ustavnu monarhiju.
Dan počinje tako što su stražari obučeni u grimizne boje pretražuju podrume parlamenta u potrazi za eksplozivom, što se odnosi na barutnu zaveru iz 1605. u kojoj su rimokatolički pobunjenici predvođeni Gajem Foksom pokušali da raznesu zgradu sa protestantskim kraljem Džejmsom I unutra.
Čarls će zatim preći milju (1,6 kilometara) od Bakingemske palate do parlamenta, a zakonodavac će biti poslan u palatu kao simbolični talac kako bi se osigurao bezbedan povratak kralja.
Otkako je kralj Čarls I pokušao da uhapsi poslanike 1642. godine – i na kraju je svrgnut, suđen i obezglavljen – monarhu je zabranjen ulazak u Donji dom. Ceremonija otvaranja se stoga održava u Domu lordova, neizabranom gornjem domu parlamenta.
Bezbednosni službenik, dama (ili džentlmen) Ušer Crnog Roda, biće poslat u Dom da pozove zakonodavce, koji joj zalupe vrata pred licem kako bi simbolizovali svoju nezavisnost. Nakon što Black Rod – Sara Klark – lupi tri puta po vratima sa svojim osobljem, poslanici se kreću do Doma lordova, namerno se zavlačeći i ćaskajući dok idu. Kada konačno stignu, stoje u zadnjem delu odaje pune lordova u grimiznim haljinama ukrašenim hermelinom.
Monarh drži govor sa zlatnog trona, tradicionalno dok nosi državni ogrtač i carsku državnu krunu optočenu dijamantima. Prošle godine, Čarls je zamenio svoju 96-godišnju majku četiri meseca pre njene smrti i držao krunu na jastuku pored sebe.
Prvi put od 1951. godine, Parlament se otvara Kraljevim govorom, a ne Kraljičinim govorom. Elizabeta je održala 67 govora tokom svoje 70-godišnje vladavine, propuštajući dva puta kada je bila trudna i kada je delegirala Čarlsa da pročita govor u maju 2022. u njeno ime.
Kao šef britanske države, Čarls III vlada, ali ne vlada. Monarhi su po ustavu obavezni da prate savete vlade dok obavljaju ceremonijalne dužnosti kao što su otvaranje parlamenta i imenovanje novih premijera.
Uvek je bilo nemoguće reći da li je kraljica odobravala politiku koju je objavila u ime „moje vlade“. Posmatrači će gledati da li će Čarls, koji je slobodno delio svoje stavove, posebno o životnoj sredini, pre nego što je preuzeo tron – biti jednako nedokučiv.
Ovo je skoro sigurno poslednja sednica parlamenta pre opštih izbora sledeće godine, a govor će dati naznake o tome kako konzervativci planiraju da vode kampanju.
Unapred objavljeni detalji ukazuju na snažan fokus na zakon i red. Premijer Riši Sunak rekao je da vlada namerava da usvoji zakone koji „jačaju naše društvo, pomažu ljudima da se osećaju sigurnije u svojim zajednicama i daju osećaj ponosa na mesto koje zovu domom“.
Verovatno će biti strožih kazni za neke prekršaje, a ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman nagovestila je da bi vlada mogla da zabrani beskućnicima da spavaju u šatorima na gradskim ulicama kada oni predstavljaju smetnju.
Verovatno će postojati zakon koji će doneti Sunakov plan da zaustavi pušenje novih generacija postepenim podizanjem minimalne starosne granice za kupovinu duvana.
Nekoliko zakona će biti prenešeno sa poslednje sednice, uključujući jedan za jačanje zaštite zakupaca i sporni plan da se zabrani javnim organima da nameću „politički motivisane bojkote stranih zemalja“ – zakon koji ima za cilj da zaustavi bojkot Izraela.
Vlada takođe planira da nastavi sa smanjivanjem ekoloških mera koje je započeo Sunak kada je u julu ukinuo moratorijum na vađenje nafte i gasa u Severnom moru.
U njemu se navodi da će govor uključiti planove za zakon koji zahteva da se nove dozvole za bušenje nafte i gasa u Severnom moru dodeljuju svake godine. Vlada tvrdi da bi to smanjilo oslanjanje Britanije na strano gorivo i povećalo energetsku sigurnost.
Ekolozi i opozicione stranke kažu da će to samo otežati Velikoj Britaniji da napravi preko potreban prelazak na obnovljive izvore energije i da ispuni svoj cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte u Velikoj Britaniji na nulu do 2050. godine.
