Kralj Bahreina pomilovao je u sredu uveče 457 zatvorenika kako bi obeležio svoju 25. godišnjicu kao vladar ove ostrvske države, a jedan aktivista je rekao da su mnogi od oslobođenih izgleda politički zatvorenici.
Saopštenje državne novinske agencije Bahreina označava još jedno masovno oslobađanje zatvorenika u kraljevstvu Persijskog zaliva koje je iskusilo ponovljene udare protiv svih neistomišljenika u godinama nakon protesta Arapskog proleća 2011.
Nije postojao spisak imena zatvorenika oslobođenih po naredbi kralja Hamada bin Ise Al Kalife, koji je vladao Bahreinom prvo kao njegov emir 1999. pre nego što je Bahrein postao kraljevina 2002. godine.
Vlada Bahreina nije odgovorila na pitanja Asošiejted presa, ali je rekla da pomilovanje „još dalje pokazuje posvećenost Bahreina krivičnom pravosuđu, sa mogućnošću da se više od 450 pojedinaca pozitivno reintegriše nazad u društvo“.
Saied Ahmed Alvadaei, koji radi kao direktor zastupanja za Bahreinski institut za prava i demokratiju, opisao je mnoge kao političke zatvorenike koji su sada oslobođeni iz Centra za rehabilitaciju i reformu čeljusti. Zatvor je video demonstracije i štrajkove glađu zatvorenika zbog uslova u njemu.
„Vlasti su se sastajale sa… stotinama, rekavši im da će biti pušteni vrlo brzo“, rekao je Alvadaei. „Čini se da cilja uglavnom na političke zatvorenike.“
On je dodao: „Ovo je zaista optimističan korak i čini se da takođe dolazi u regionalnom kontekstu u kojem Bahrein pokušava da se normalizuje sa Iranom.“
Šiitska većina u Bahreinu dugo se žalila na maltretiranje i zlostavljanje od strane vlade koju nadgleda vladajuća sunitska porodica Al Kalifa. Rešavanje pritužbi aktivista moglo bi da pomogne Bahreinu da ublaži tenzije sa Iranom uprkos decenijama neprijateljstva, posebno nakon što je Saudijska Arabija prošle godine postigla posredništvo Kine sa Teheranom.
Kralj Hamad je u aprilu pomilovao 1.584 zatvorenika, uključujući preko 650 koje institut smatra političkim zatvorenicima.
Među istaknutim bahreinskim aktivistima koji se nalaze u pritvoru su Abdulhadi al-Khavaja, dvostruki danski državljanin Bahreina, osuđen za optužbe za terorizam koji su kritikovane na međunarodnom nivou i od tada držan u, kako je komisija Ujedinjenih nacija, „proizvoljnim” zatvorom.
Bahrein, dom Pete flote američke mornarice sa sedištem na Bliskom istoku, je ostrvo uz obalu Saudijske Arabije koje je veličine Njujorka sa populacijom od oko 1,5 miliona ljudi.
Otkako je Bahrein ugušio proteste 2011. uz pomoć Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatvorio je aktiviste, deportovao druge, oduzeo im stotine državljanstva i zatvorio svoje vodeće nezavisne novine.
U međuvremenu, Bahrein je diplomatski priznao Izrael i ugostio papu Franju u novembru 2022.
CLEANUP_FINISH
Kralj Bahreina donio je odluku da pomiluje 457 zatvorenika u znak proslave svoje 25. godišnjice na vlasti, saopštila je državna novinska agencija Bahreina. Ovaj čin označava još jedan slučaj masovnog oslobađanja zatvorenika u ovoj ostrvskoj državi u Persijskom zalivu, koja je bila suočena sa represijom prema neistomišljenicima nakon protesta Arapskog proleća 2011. godine.
Prema rečima Saieda Ahmada Alvadaeija, direktora zastupanja za Bahreinski institut za prava i demokratiju, mnogi od oslobođenih zatvorenika su bili politički zatvorenici koji su bili pritvoreni zbog svojih političkih uverenja. Ovaj korak se vidi kao optimističan potez, naročito uzimajući u obzir pokušaje Bahreina da uspostavi normalizaciju odnosa sa Iranom.
Bahrein, ostrvo uz obalu Saudijske Arabije, suočava se sa dugotrajnim pritužbama šiitske većine na postupke vlade koju kontroliše sunitska porodica Al Kalifa. Ova odluka o pomilovanju zatvorenika može doprineti smanjenju tenzija sa Iranom, uprkos istorijskim neprijateljstvima između ove dve zemlje.
Kralj Hamad je već u aprilu oslobodio 1.584 zatvorenika, među kojima je bilo preko 650 političkih zatvorenika prema oceni instituta. Među zatvorenima nalazi se i Abdulhadi al-Khavaja, danac bahreinskog porekla, osuđen na terorističke optužbe, koje su međunarodno kritikovane, a držan je u, kako je navela UN komisija, „proizvoljnom“ pritvoru.
Od suzbijanja protesta 2011. godine uz pomoć Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahrein je preduzeo brojne represivne mere, uključujući hapšenja aktivista, deportacije, oduzimanje državljanstava i zatvaranje nezavisnih medija.
U međuvremenu, Bahrein je prošle godine uspostavio diplomatske odnose sa Izraelom, a takođe je bio domaćin papi Franji u novembru 2022. godine.
