U subotu je došlo do neverovatne umetničke pljačke u Holandiji, kada su ukradeni jedan od najvrednijih kulturnih artefakata Rumunije — drevni zlatni šlem Cotofenesti, star oko 2.500 godina. Ovaj šlem, zajedno sa tri zlatna ručna pojasa, predstavlja ključni deo rumunskog kulturnog nasleđa, potičući iz civilizacije Dakije, a bio je izložen u muzeju Drents u istočnoj Holandiji. Krađa se desila pred kraj njegovog šestomesečnog boravka u muzeju, a kradljivci su ostavili tragove koji ukazuju da su nastojali da prikriju svoj zločin.
Ova krađa ne samo da je pogodila Rumuniju, već i Holandiju, koja je poznata po sigurnosti svojih muzeja. Direktor muzeja, Hari Tupan, opisao je incident kao „mrkli dan“ za njegovu instituciju, dok su istražitelji pronašli izgoreli automobil u blizini muzeja, što ukazuje na pokušaj prikrivanja tragova. Rumunski predsednik Klaus Johanis istakao je da nestanak ovog artefakta ima ogroman emocionalni i simbolički uticaj na društvo, jer se šlem smatra delom identiteta i nasleđa zemlje.
Takođe, ministar pravde Rumunije, Radu Marinescu, nazvao je pljačku „zločinom protiv države“, dok je direktor Nacionalnog istorijskog muzeja Rumunije, Ernest Oberlander-Tarnoveanu, rekao da je ovo krađa za koju nisu mogli ni u najpesimističnijim snovima da veruju da je moguća.
Stručnjaci iz umetničkog sveta ukazuju na to da bi šlem mogao biti teško prodat na crnom tržištu zbog njegove jedinstvene vrednosti i prepoznatljivosti. „Jednostavno se ne može prodati. Ceo svet zna za njegovu vrednost“, rekao je holandski ekspert Artur Brend, dodajući da je moguće da su pljačkaši planirali da rastope zlato i unište kulturnu vrednost šlema.
Bez obzira na vrednost zlata, važno je napomenuti da krađa nije samo ekonomski gubitak, već duboko potresa kulturnu baštinu. „Reč je o kulturnom nasleđu“, rekao je Tupan, naglašavajući koliko je gubitak ovog blaga bolan za narod Rumunije.
Sigurnosne kamere su zabeležile dramatične trenutke pljačke, kada su tri osobe provalile vrata muzeja, a potom došlo do eksplozije, što je omogućilo pljačkašima da pobegnu sa zlatnim artefaktima. Iako se pretpostavljalo da su mere sigurnosti u muzeju bile na visokom nivou, pljačka je ukazala na ozbiljne propuste u zaštiti ovakvih neprocenjivih umetničkih dela.
Ovaj zločin stavlja pod sumnju sigurnost muzeja i postavlja ozbiljna pitanja o zaštiti kulturnog nasleđa u globalnom kontekstu, a vlasti obe zemlje sada su u potrazi za odgovorima i načinima da se artefakti vrate na sigurno mesto.
