Ujedinjene nacije i partneri upozoravaju na sve veći broj migranata i izbeglica u Africi koji se kreću prema severu, ka Mediteranu i Evropi, prelazeći opasne puteve u Sahari. Migranti su izloženi porobljavanju, uklanjanju organa, silovanju, kidnapovanju radi otkupnine i drugim zloupotrebama od strane kriminalnih bandi.
Prema izveštaju agencija UN za izbeglice i migracije i Centra za mešovitu migraciju, kopneni putevi u Africi su dvostruko smrtonosniji od morskih puteva preko Sredozemnog mora, koje je već poznato kao najsmrtonosnija pomorska ruta za migrante.
Novi sukobi i nestabilnost u zemljama poput Malija, Burkine Faso i Sudana doveli su do povećanja broja migranata koji putuju ka Mediteranu. Nigerija, Obala Slonovače i Gvineja su vodeće zemlje porekla migranata.
Izveštaj naglašava da izbeglice i migranti sve više prolaze kroz područja u kojima deluju pobunjeničke grupe, milicije i drugi kriminalni akteri, gde su raširena trgovina ljudima, kidnapovanje radi otkupa, prisilni rad i seksualna eksploatacija.
Autori izveštaja priznaju da ne postoje sveobuhvatni statistički podaci o smrtnim slučajevima na kopnenim putevima u Africi. UNHCR je naveo više nego utrostručenje broja izbeglica i tražilaca azila u Tunisu, ključnoj tranzitnoj zemlji za migrante koji žele da stignu u Evropu, između 2020. i 2023. godine.
Specijalni izaslanik UNHCR-a Vincent Cochetel istakao je da neki krijumčari izbacuju bolesne ljude iz kamioneta koji ih prevoze preko pustinje ili se ne vraćaju po one koji su pali. „Svako ko je prešao Saharu može da vam kaže o ljudima za koje zna da su umrli u pustinji,“ rekao je Cochetel.
Međunarodna organizacija Ujedinjenih nacija za migracije izvestila je da je više od 3.100 ljudi umrlo na prelazu Sredozemnog mora prošle godine.
Autori izveštaja, koji se oslanjao na svedočenja više od 31.000 ljudi, rekli su da je međunarodna akcija neadekvatna i ukazali na „ogromne nedostatke“ u zaštiti i pomoći ljudima na opasnom putu.
Ukupno je poznato da je 1.180 osoba umrlo dok su prelazili Saharu od januara 2020. do maja 2024. godine, ali se veruje da je stvarni broj mnogo veći. Rizik od seksualnog nasilja, otmice i smrti prijavio je veći procenat migranata nego 2020. godine, a najopasnijim su smatraju Alžir, Libiju i Etiopiju.
Timovi su zabeležili stotine slučajeva vađenja organa, praksa koja se dešava godinama. Ponekad migranti pristaju na takva preseljenja kao način da zarade novac, ali često su drogirani i organ im se uklanja bez pristanka, rekao je Cochetel.
Libija se pojavila kao primarna tranzitna tačka za migrante koji beže od rata i siromaštva u Africi i na Bliskom istoku. U martu su vlasti otkrile masovnu grobnicu sa telima najmanje 65 migranata u pustinjama zapadne Libije.
