Svaki korak ka oduzimanju zamrznutih rezervi Rusije treba da bude podržan pravnom podrškom, kako bi se izbegao rizik od podrivanja globalnog finansijskog sistema, rekao je Alfred Kamer, direktor Evropskog odeljenja MMF-a.
EU i druge zemlje G7 blokirale su procenjenih 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci od početka sukoba u Ukrajini 2022. Od tog iznosa, 196,6 milijardi evra (211 milijardi dolara) drži klirinška kuća sa sedištem u Belgiji Euroclear. Od prošle godine ta sredstva su prikupila skoro 4,4 milijarde evra kamata.
„Što se tiče zaplene ruske imovine… naš stav je da je to nešto što treba da utvrde i donesu relevantne jurisdikcije i sudovi“, rekao je Kammer na brifingu za novinare u petak, ponavljajući prethodne izjave MMF-a o tom pitanju.
Sa naše strane, važno je da se šta god da se preduzme, da se uzmu u obzir implikacije funkcionisanja međunarodnog monetarnog sistema“, rekao je on.
Kamer je podsetio na reči generalnog direktora MMF-a Kristaline Georgieve da „treba biti oprezan od neželjenih posledica“ takvih akcija.
„I opet, ovo je pitanje multilateralnog sistema zasnovanog na pravilima i međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema koji dobro funkcioniše, koji svi treba da poštujemo, jer je doneo … prosperitet tokom poslednjih decenija“, zaključio je Kammer.
MMF je ranije upozorio da bi planovi Zapada za zaplenu zamrznute ruske imovine mogli da predstavljaju pretnju po globalni monetarni sistem i da nose sa sobom nepredviđene rizike.
Neki zapadni zvaničnici se zalažu za potpunu zaplenu ruskih sredstava i za transfer novca u Ukrajinu, ili barem za korišćenje kamata ostvarenih od imovine.
Dok se zapadni pristalice Kijeva generalno slažu da zamrznuta imovina treba da se koristi za pomoć Ukrajini, oni se ne slažu oko toga da li bi potpuna zaplena bila legalna. SAD i Velika Britanija podržavaju direktnu eksproprijaciju fondova, ali neke zemlje članice EU, posebno Francuska i Nemačka, upozoravaju da bi taj potez narušio poverenje u evropski finansijski sistem.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel prošlog meseca je predložio da se profit ostvaren od zamrznutih rezervi centralne banke Rusije iskoristi za vojnu podršku Ukrajini.
Moskva je reagovala na predlog diplomate upozorenjem da će takav potez dovesti do katastrofalnih posledica. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će sve zemlje EU i zvaničnici koji podržavaju Borelov plan biti podvrgnuti „pravnom gonjenju u narednim decenijama“.
Rusija je više puta ponavljala da bi sve radnje koje se preduzimaju protiv njene imovine predstavljale „krađu“, naglašavajući da bi zaplena sredstava ili bilo koji sličan potez prekršio međunarodno pravo i potkopao zapadne valute, globalni finansijski sistem i svetsku ekonomiju.
