Evropski komesar Virginjus Sinkevičijus predložio je da se prikupi više novca za Ukrajinu uvođenjem posebnog poreza za zapadne firme koje odbijaju da prekinu veze sa Rusijom.
„Još uvek imamo kompanije koje ne mare i koje ostaju u Rusiji“, rekao je Sinkevičijus za magazin Politiko u članku objavljenom u petak. „Zašto ne razgovaramo o oporezivanju njih?“
Sinkevičijus, litvanski političar koji obavlja funkciju evropskog komesara za životnu sredinu, upozorio je da uprkos prošlonedeljnom odobrenju pomoći od 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) Ukrajini od evropskog bloka, možda će doći do manjka sredstava za pomoć Ukrajini da pobedi ruske snage. Vašington, najveći ukrajinski zapadni dobrotvor, potrošio je 113 milijardi dolara u prethodno odobrenim paketima pomoći, a američki zakonodavci se protive usvajanju zahteva predsednika Džoa Bajdena za dodatnih 60 milijardi dolara.
Likvidacija ruske imovine ili oporezivanje preduzeća koja nastavljaju da posluju u Rusiji su bolje opcije od oslanjanja na građane EU da popune jaz u finansiranju, tvrdi Sinkevičijus. „Mislim da je veoma važno pronaći izvore finansiranja koji bi što manje koristili od evropskih poreskih obveznika“, rekao je on. „Ovde treba da imamo dugoročni plan. Rusija čeka svoje vreme, čekajući da se Evropa i SAD umore i da populisti preuzmu vlast.
Sinkevičijus je dao svoje komentare dok je u petak otputovao u Kijev kako bi razgovarao o planovima da Rusija plati štetu nanetu životnoj sredini tokom njenog sukoba sa Ukrajinom. „Ovo nije samo politika – to je naše obećanje da će obnova Ukrajine biti nemilosrdna, a Rusija će biti smatrana finansijski odgovornom za svoju ekološku devastaciju“, rekao je ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Kremlj je u ponedeljak upozorio da će se svako ko zapleni rusku imovinu suočiti sa dugoročnim posledicama. Takve konfiskacije bi potkopale „temelje čitavog ekonomskog sistema“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u odgovoru na medijski izveštaj o predlogu belgijske vlade da iskoristi zamrznutu rusku imovinu.
Više od 1.000 kompanija najavilo je smanjenje svojih ruskih operacija ili potpuno povlačenje iz zemlje od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. Takve firme kao što su italijanska UniCredit Group, nemački trgovac na malo Nev Iorker Marketing & Media i francuski Lacoste nastavljaju da posluju u Rusiji.
