Gotovo 20 godina nakon usvajanja Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom je okončan razorni sukob između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah 2006. godine, tenzije na granici između dve zemlje ponovno rastu. Sukobi su sada eskalirali do tačke koja preti da preraste u sveopšti rat, a međunarodni diplomati i Ujedinjene nacije pokušavaju da ožive ključne elemente rezolucije kako bi sprečili dalji konflikt.
Rezolucija 1701 je usvojena nakon višemesečnog rata između Izraela i Hezbolaha, sa ciljem uspostavljanja dugotrajne stabilnosti duž libansko-izraelske granice. Njom je predviđeno povlačenje izraelskih snaga iz južnog Libana i preuzimanje kontrole nad područjem od strane libanske vojske, uz podršku mirovnih snaga UNIFIL-a. Hezbolah, prema rezoluciji, nije smeo da zadrži oružano prisustvo južno od reke Litani, a libanska država trebalo je da uspostavi pun suverenitet nad svojim jugom.
Međutim, uprkos početnim naporima da se rezolucija sprovede, mnogi od njenih ključnih uslova nikada nisu u potpunosti realizovani. Izraelske snage su nastavile da deluju u određenim delovima libanske teritorije, dok Hezbolah nije samo zadržao svoje prisustvo na jugu, već je i značajno proširio svoj vojni arsenal. Organizacija je, prema procenama, akumulirala oko 150.000 raketa i projektila, uključujući i precizno navođene sisteme, dok su njene elitne Radvan snage ostale prisutne u blizini granice.
U poslednjih godinu dana, sukobi na niskom nivou između izraelskih i Hezbolahovih snaga postali su učestaliji, što je kulminiralo sadašnjom eskalacijom. Izraelska vojska je ove nedelje pokrenula intenzivne vazdušne napade duboko u libansku teritoriju, u operaciji nazvanoj „Severne strele“, ciljanjem onoga što nazivaju „terorističkim ciljevima“. U međuvremenu, Hezbolah je odgovorio lansiranjem raketa dublje u severni Izrael, što je izazvalo strah od šireg sukoba koji bi mogao destabilizovati ceo region.
Prema izveštajima, libanske vlasti tvrde da je u ovim napadima do sada poginulo skoro 700 ljudi, uključujući desetine žena i dece, što dodatno pojačava pritisak na međunarodnu zajednicu da pronađe rešenje za okončanje nasilja.
Dok Izrael tvrdi da operacija ima za cilj potiskivanje Hezbolaha i omogućavanje povratka civila u severne delove zemlje, Hezbolah je saopštio da će obustaviti napade jedino ako dođe do prekida vatre u Pojasu Gaze, gde izraelske snage nastavljaju borbu protiv Hamasa, ključnog saveznika Hezbolaha.
UN i međunarodni diplomati, uključujući Sjedinjene Američke Države i Francusku, ponovo se okreću Rezoluciji 1701 kao ključnom alatu za stabilizaciju situacije. Iako se rezolucija godinama smatrala najboljim okvirnim rešenjem za dugoročnu bezbednost između Izraela i Libana, njena primena je otežana usled dubokih političkih podela i geopolitičkih neprijateljstava širom Bliskog istoka.
Jedan od ključnih problema sa sprovođenjem Rezolucije 1701 leži u neispunjenju osnovnih obaveza obe strane. Iako su mirovne snage UNIFIL-a, sa oko 15.000 vojnika, uspostavile prisustvo duž „plave linije“ koja razdvaja Liban i Izrael, njihova uloga je godinama slabila. UNIFIL-u je zabranjen slobodan pristup određenim područjima bez koordinacije sa libanskom vojskom, što je dodatno otežalo sprovođenje njihovog mandata.
Istovremeno, Hezbolah, organizacija koju podržava Iran, značajno je ojačao svoje vojno prisustvo i politički uticaj u Libanu. Organizacija je odigrala ključnu ulogu u sirijskom građanskom ratu, podržavajući režim Bašara al-Asada, i proširila je svoje aktivnosti širom regiona, podržavajući proiranske grupe u Iraku i Jemenu.
„Hezbolah je nešto što nikada ranije nismo videli kao nedržavnog aktera“, kaže Elijas Hana, penzionisani general libanske vojske. „Oni sada imaju politički i vojni uticaj koji ih čini glavnim faktorom na regionalnoj sceni.“
S obzirom na složenost sadašnje situacije, mnogi stručnjaci veruju da je postizanje trajnog mira teže nego 2006. godine. Dok su diplomatski napori usmereni na oživljavanje Rezolucije 1701, sadašnje okolnosti su daleko komplikovanije. Izrael i Hezbolah su duboko upleteni u širi regionalni sukob, gde se interesi velikih sila poput Irana i SAD-a prepliću sa lokalnim sukobima.
„Rezolucija 1701 je napravljena za određenu situaciju i kontekst“, ističe Hana. „Ali kako vreme prolazi, njena suština postaje šuplja. Sada imate mnoge nove faktore koji utiču na ravnotežu snaga.“
Pored toga, pitanje kontrole nad jugom Libana, gde Hezbolah zadržava značajan uticaj, postavlja ozbiljan izazov za primenu bilo kakvog dogovora. Izraelski avioni nastavljaju da sprovode vazdušne napade, dok Hezbolah koristi svoj arsenal raketa da odgovori na svaki izraelski potez.
Kako sukobi eskaliraju, strahuje se da bi bez odlučne diplomatske akcije ovaj konflikt mogao prerasti u sveopšti rat, sa nesagledivim posledicama za ceo Bliski istok.
