Pet pacifičkih nacija u četvrtak je planiralo kako da procesuiraju ključni sudski slučaj UN koji ima za cilj da pozove zemlje koje zagađuju klimu na odgovornost i da obezbede opstanak svojih ostrva.
Međunarodni sud pravde počeće 2. decembra ročišta u slučaju koji će testirati klimatske obaveze zemalja i da li mogu biti tužene zbog nepostupanja.
Državni tužilac Vanuatua Arnold Kil Lofman rekao je u četvrtak za AFP da je slučaj „važan“ i da bi malim ostrvskim državama pogođenim klimom mogao dati više uticaja da nametnu promene.
On se ove nedelje sastao sa svojim kolegama sa Fidžija, Kiribatija, Papue Nove Gvineje i Tuvalua kako bi razgovarali o slučaju, pripremili pravne argumente i sastali se sa stručnjacima.
„To se tiče same naše egzistencije jer klimatske promene utiču na vremenske prilike, utiču na našu zemlju i more i u osnovi na okruženje u kojem živimo“, rekao je Lofman.
I dok je bilo bezbroj međunarodnih foruma koji su govorili o klimatskim promenama, rekao je da je bilo vrlo malo „akcije“.
„Što se tiče malih ostrvskih zemalja, nismo mnogo videli.“
Uprkos tome što emituju manje od 0,02 procenta ukupnih emisija gasova staklene bašte, pacifičke nacije su više izložene uticajima klimatskih promena kao što je porast nivoa mora.
Vanuatu je 2020. godine emitovao 121.000 tona ugljen-dioksida, u poređenju sa 379 miliona tona susedne Australije, prema podacima Svetske banke.
„Predugo je naš region izdržao najveći teret klimatskih uticaja, a najmanje je doprineo krizi“, rekao je Lofman.
On je procenio da je zemlji od oko 313.000 ljudi potrebno oko 1,2 milijarde američkih dolara do 2030. godine da plati prilagođavanje klime, ublažavanje posledica i pokrivanje povezanih gubitaka.
Članice UN su u martu 2023. zatražile od suda sa sedištem u Hagu da se izjasni o „pravnim posledicama” za države koje su „nanele značajnu štetu klimatskom sistemu i drugim delovima životne sredine”, kao i obavezama prema budućim generacijama.
Rekordnih 100 usmenih podnesaka biće saslušano tokom dve nedelje sudskog postupka kasnije ove godine.
Konačno mišljenje suda neće biti obavezujuće, ali može imati značajnu pravnu, moralnu i političku težinu.
Nacionalni sudovi često uzimaju u obzir mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Stručnjaci za klimu strahuju da će Tuvalu i Kiribati biti među prvim zemljama koje će progutati porast nivoa mora, dok Fidži premešta zajednice na više zemlje od 2014. godine.
Državni tužilac Fidžija Graham Leung rekao je da sudski slučaj „nije samo pravno pitanje – to je pitanje opstanka“.
NASA-ina analiza pokazuje da će mnoge pacifičke nacije iskusiti porast nivoa mora za najmanje 15 centimetara u narednih 30 godina, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom da 90 posto stanovništva živi u krugu od pet kilometara od obale.
