Usred rekordnog porasta dolazaka tražilaca azila iz Sirije, kiparska vlada želi da Evropska unija razmotri proglašavanje delova njihove ratom razorene domovine bezbednim za repatrijaciju.
Za nas je ključan početak rasprave o ponovnoj proceni pitanja Sirije“, rekao je ministar.
On je dodao da se Ministarstvo spoljnih poslova sprema da ovo pitanje zvanično pokrene sa Briselom.
Prema njegovim rečima, usred sukoba na Bliskom istoku, mediteransko ostrvo se priprema za dalji priliv izbeglica i tražilaca azila, što će dodatno opterećivati resurse.
„Imamo pet puta više migranata nego bilo koja druga država članica EU na prvoj liniji“, rekao je Joanu. Podaci govore da je većina njih iz Sirije.
Kipar je rekao da povećava svoje kapacitete za primanje izbeglica, ali želi da njegovi partneri iz EU preispitaju svoju politiku.
Joanu je rekao da to uključuje otvaranje debate o statusu Sirije i da li je bezbedno za izbeglice da se tamo vrate, kao i bolju podršku Libanu, koji je domaćin stotinama hiljada izbeglica.
On je citirao izveštaj Agencije Evropske unije za azil (EUAA) objavljen u februaru ove godine, u kojem se kaže da u dve sirijske provincije, Damasku i Tartusu, „nema stvarnog rizika da civili trpe neselektivno nasilje”.
Procenjuje se da je više od 5 miliona ljudi pobeglo iz Sirije tokom više od decenije građanskog rata, većina njih u Liban i Tursku. Iako je sukob sada dospeo u ćorsokak i snage predsednika Bašara al-Asada kontrolišu veći deo zemlje, ljudi nastavljaju da odlaze.
U 2022. godini, broj zahteva za azil na Kipru dostigao je vrhunac na oko 21.565, što je najveći broj od početka registracije 2002. godine. U oktobru je na Kipar brodovima stiglo 1.043 Sirijaca, tri puta više nego prošle godine. U novembru je zabeleženo 795 dolazaka, skoro tri puta više nego u novembru 2022. godine.
Vlasti kažu da se dolazak sirijskih izbeglica sve više ubrzava. U mirnom moru, malom ribarskom brodu može trebati 18-20 sati da stigne do Kipra iz Libana.
„U poslednje dve godine došlo je do naglog porasta, koji je dostigao vrhunac u avgustu ove godine“, rekao je nadzornik Bianis Artemiju, šef lučke i pomorske policijske jedinice u Famagusti.
Joanu je rekao da je Kipar u bliskom kontaktu sa Libanom, koji je presreo mnoga plovila. Prema njegovim rečima, Kipar je ponudio tehničku pomoć i zajedničke patrole Libanu i smatra da bi EU trebalo da ponudi svom susedu direktniju pomoć.
Takođe je izneo ideju o stvaranju „bezbednih zona“ van EU u kojima bi se mogli obrađivati zahtevi za azil. Prema njegovim rečima, Italija je već najavila planove za izgradnju takvih centara u Albaniji.
Treba napomenuti da je Ustavni sud Albanije bar privremeno blokirao ratifikaciju u parlamentu sporazuma sa italijanskom vladom, koji predviđa smeštaj migranata koji u Italiju stižu morskim putem u balkansku zemlju.
