Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je američkom savetniku za nacionalnu sigurnost Džejku Salivenu da zvanični Vašington treba da ostane pri obavezi da neće podržavati nezavisnost Tajvana.
Kako se navodi u saopštenju ministarstva Vang je rekao da skorašnji izbori na Tajvanu nisu promenili činjenicu da je to ostrvo sastavni deo Kine kao i da je najveći izazov u kinesko-američkim odnosima pitanje „nezavisnosti Tajvana“.
Šef kineske diplomatije je dodao da bi obe strane trebalo da iskoriste predstojeću 45. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa kao šansu da „da razmišljaju o prošlim iskustvima i tretiraju jedni druge kao jednake, umesto da usvajaju snishodljiv stav“.
Obe strane treba da budu „posvećene međusobnom poštovanju, mirnoj koegzistenciji i saradnji u kojoj svi dobijaju, izgrađujući ispravan način za interakciju Kine i SAD“, rekao je Vang.
Obe strane su se složile da će dva predsednika održavati redovne kontakte, pružati strateške smernice o bilateralnim odnosima i promovisati razmenu između SAD i Kine u različitim oblastima i nivoima, saopštilo je kinesko ministarstvo.
Dve zemlje će u bliskoj budućnosti osnovati zajedničku radnu grupu o saradnji u borbi protiv trgovine drogom i održati prvi dijalog Kine i SAD o veštačkoj inteligenciji već ovog proleća.
Predsednik SAD Džozef Bajden je rekao da on ne podržava tajvansku nezavisnost, ali da zakon SAD zahteva ;jasnu odbranu tog ostrva i da zvanični Vašington svaku pretnju Tajvanu shvata sa „ozbiljnom zabrinutošću“.
Vang i Salivan sastali su se u Bangkoku juče i danas, a obe vlade koje su pozdravile njihove razgovore kao „iskrene, konkretne i konstruktivne“.
U današnjem saopštenju Bele Kuće u vezi današnjeg sastanka naglašeno je da je Saliven preneo drugoj strani važnost održanja mira i stabilnosti u tom regionu.
Salivan je istakao da iako su Vašington i Peking u globalnoj konkurenciji, obe strane moraju da „spreče da to pređe u sukob ili konfrontaciju“.
Osim pitanja Tajvana, dvojica zvaničnika su se dotakli i drugih pitanja, uključujući rata Rusije protiv Ukrajine, Bliskog istoka, Severne Koreje, Južnog kineskog mora i Mjanmara, navodi se u saopštenju.
