Američki obaveštajci veruju da je otpuštanje nekoliko visokorangiranih kineskih vojnih ličnosti pre Nove godine povezano sa široko rasprostranjenom korupcijom u Narodnooslobodilačkoj vojsci (PLA), izvestio je Blumberg, pozivajući se na ljude upoznate sa procenama.
Problem je najhitniji u kineskim raketnim snagama, u koje su uložena velika ulaganja poslednjih godina, navodi agencija u članku objavljenom u subotu. Navelo je nekoliko primera korupcije unutar PLA, na osnovu američkih procena.
Između ostalog, Blumbergovi izvori pominju kineske „rakete punjene vodom umesto goriva“ i otpadna polja raketnih silosa u zapadnoj Kini, sa neispravnim poklopcima koji ne dozvoljavaju da se municija efikasno lansira.
Prema izvorima, korupcija unutar raketnih snaga i odbrambene industrijske baze toliko je rasprostranjena da američki zvaničnici sada smatraju da kineski predsednik Si Đinping „manje verovatno razmišlja o velikoj vojnoj akciji u narednim godinama nego što bi inače bio slučaj“.
Vašington sugeriše da je korupcija dovela do erozije poverenja u sveukupne sposobnosti PLA u Pekingu, a takođe je usporila neke od Ksijevih planova da kinesku vojsku pretvori u modernu silu do 2027. godine, rekli su izvori.
Međutim, u procenama se naglašava da kineski lider „nije oslabljen sve većom čistkom“. Sijeva odluka da otpusti visoke vojne ličnosti „pokazuje da je njegova vlast nad Komunističkom partijom i dalje čvrsta i da je ozbiljan u pogledu poboljšanja discipline, eliminisanja korupcije i konačnog pripremanja kineske vojske za borbu na dugi rok“, navodi se u izveštaju.
Blumberg je naglasio da se američke procene ne mogu nezavisno proveriti. Kinesko ministarstvo odbrane ili civilne vlasti tek treba da komentarišu izveštaj.
Krajem decembra, Peking je najavio otpuštanje devet vojnih ličnosti, od kojih je pet bilo povezanih sa raketnim snagama, iz najvišeg zakonodavnog tela Kine, Nacionalnog narodnog kongresa (NPC). Neposredno pre toga, tri visoka funkcionera zadužena za proizvodnju raketa u zemlji ostala su bez posla.
Poslednjih meseci bilo je i drugih značajnih promena u vojsci, uključujući smenu kineskog ministra odbrane Li Šangfua krajem oktobra usred izveštaja o njegovoj umešanosti u korupcionaški skandal.
Kina je u nedelju stavila pet američkih kompanija odbrambene industrije na crnu listu kao odgovor na „teško pogrešne akcije koje su preduzele SAD“, koje su, prema Pekingu, uključivale nastavak prodaje oružja Vašingtona Tajvanu i američke sankcije kineskim firmama.
Kineski zvaničnici su više puta tvrdili da se SAD mešaju u unutrašnje stvari zemlje održavajući kontakte sa Tajvanom, ostrvom sa samoupravom, koje Peking smatra delom svoje teritorije. U novembru je portparol kineske vlade upozorio Tajpej da „nezavisnost Tajvana znači rat“. Američki predsednik Džo Bajden obećao je prošle godine da će Vašington braniti ostrvo u slučaju sukoba sa Pekingom.
