ČENGDU – Kineske bolnice bile su u sredu pod intenzivnim pritiskom pošto je nagli talas infekcija COVID-19 opteretio resurse u poslednjoj velikoj zemlji da se kreće ka lečenju virusa kao endemskog.
U nagloj promeni politike, Kina je ranije ovog meseca počela da ukida najstroži svetski COVID režim zatvaranja i opsežnog testiranja, stavljajući svoju narušenu ekonomiju na kurs za potpuno ponovno otvaranje sledeće godine, izveštava Rojters.
Taj potez, koji je usledio nakon rasprostranjenih protesta protiv ograničenja, znači da se COVID-19 širi uglavnom nekontrolisano i verovatno zarazi milione ljudi dnevno, prema nekim međunarodnim zdravstvenim stručnjacima.
Brzina kojom su ukinuta pravila o COVID-u ostavila je krhki kineski zdravstveni sistem preopterećenim i podstakla zemlje širom sveta, koje već dugo žive sa virusom, da razmotre ograničenja putovanja za kineske posetioce, s obzirom na pitanja o zvaničnim podacima koji stižu iz Pekinga.
Osoblje u Huaki, velikoj bolnici u jugozapadnom kineskom gradu Čengduu, reklo je da su „izuzetno zauzeti“ brigom o pacijentima sa COVID-om, kao što su i od kada su ivičnjaci ublaženi 7. decembra.
„Radim ovaj posao 30 godina i ovo je najprometniji posao koji sam ikada poznavao“, rekao je jedan vozač hitne pomoći ispred bolnice koji je odbio da bude imenovan.
U utorak uveče bili su dugi redovi unutar i ispred bolničkog odeljenja za hitne slučajeve i u susednoj klinici za groznicu. Većina onih koji su stigli kolima hitne pomoći dobili su boce sa kiseonikom da im pomognu pri disanju.
„Skoro svi pacijenti imaju COVID“, rekao je jedan član osoblja apoteke hitne pomoći.
Bolnica nema zalihe lekova specifičnih za COVID i umesto toga može jednostavno da obezbedi lekove za specifične simptome kao što je kašalj, dodala je ona.
Zhang Iuhua, zvaničnik pekinške bolnice Čaojang, rekao je da su pacijenti koji su nedavno došli uglavnom starije osobe i kritično bolesni sa osnovnim bolestima. Ona je rekla da se broj pacijenata koji primaju hitnu pomoć povećao na 450-550 dnevno, sa otprilike 100 ranije, prenose državni mediji.
Na slikama koje je objavio državni Čajna dejli prikazani su redovi uglavnom starijih pacijenata, od kojih neki dišu kroz cevčice sa kiseonikom, koji se leče od medicinskog osoblja u belim zaštitnom odelima unutar bolničke jedinice intenzivne nege.
Zvanična statistika je, međutim, pokazala samo jedan smrtni slučaj od COVID-a u sedam dana do ponedeljka. Međunarodni zdravstveni stručnjaci predviđaju najmanje milion smrtnih slučajeva od COVID-a u Kini sledeće godine.
Kao veliki korak ka slobodnijem putovanju, Kina će prestati da zahteva od dolaznih putnika da odu u karantin od 8. januara, saopštile su ove nedelje vlasti, što je navelo mnoge Kineze, koji su tako dugo odsečeni od sveta, da provere platforme za putovanja.
Ali dok su onlajn pretrage za letove porasle u utorak sa izuzetno niskog nivoa, stanovnici i turističke agencije sugerišu da će za povratak na bilo šta što je normalno potrajati još nekoliko meseci, s obzirom na zabrinutost oko COVID-a i oprezniju potrošnju zbog uticaja pandemije.
Štaviše, neke vlade su razmatrale dodatne uslove putovanja za kineske posetioce.
Američki zvaničnici su kao razloge za to naveli „nedostatak transparentnih podataka, uključujući podatke o virusnoj genomskoj sekvenci“.
Indija i Japan bi zahtevali negativan test na COVID za putnike iz kontinentalne Kine, a oni koji su pozitivni u Japanu morali bi da prođu nedelju dana u karantinu. Tokio takođe planira da ograniči aviokompanije koje povećavaju letove za Kinu.
Na pitanje o dodatnim zahtevima za putovanja koje su nametnuli Japan i Indija, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u utorak „Mere COVID-a treba da budu naučne, umerene i ne bi trebalo da utiču na normalan protok pojedinaca“.
Očekuje se da će kineska ekonomija od 17 biliona dolara u bliskoj budućnosti pretrpjeti usporavanje fabričke proizvodnje i domaće potrošnje, jer se radnici i kupci razbole.
Vest o ponovnom otvaranju granica Kine povećala je globalne zalihe luksuznih proizvoda, ali je reakcija bila prigušenija u drugim delovima tržišta, pošto će se druga po veličini svetska ekonomija verovatno suočiti sa smanjenom globalnom tražnjom 2023.
Američki proizvođač automobila Tesla (TSLA.O) planira da pokrene smanjeni raspored proizvodnje u svojoj fabrici u Šangaju u januaru, produžavajući ograničenu proizvodnju koju je započeo ovog meseca na sledeću godinu, prema internom rasporedu koji je pregledao Rojters. Tesla u planu proizvodnje nije naveo razlog usporavanja proizvodnje.
Kada prođe početni udarni talas zaraza, neki ekonomisti očekuju da će se kineski rast vratiti u odnosu na ono što se ove godine očekuje da bude najniža stopa u skoro pola veka, negde oko 3%.
Ekonomisti Morgan Stenlija očekuju rast od 5,4% u 2023. godini, dok oni u Goldman Sachsu očekuju 5,2%.
