Broj međunarodnih prijava patenata za inovacije koje koriste najsavremeniju generativnu veštačku inteligenciju porastao je osam puta za šest godina, saopštile su u sredu UN, većina inovatora iz Kine.
Ukupno je prijavljeno 54.000 patenata za generativne AI inovacije u deceniji koja je prethodila 2023. godini, navodi se u novom izveštaju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu Ujedinjenih nacija.
Punih 25 odsto njih je podneto samo u prošloj godini, saopštila je VIPO.
Takozvani GenAI, u kojem obučeni kompjuterski programi kreiraju sve, od teksta i video zapisa do muzike i kompjuterskog koda za nekoliko sekundi na jednostavnim pozivima, „pojavio se kao tehnologija koja menja igru“, rekao je šef VIPO-a Daren Tang.
GenAI patenti i dalje predstavljaju samo šest procenata svih AI patenata na globalnom nivou, ali broj prijava brzo raste.
VIPO je istakao da su se patenti GenAI osmostruko povećali od 2017. godine, kada je prvi put predstavljena arhitektura duboke neuronske mreže koja stoji iza velikih jezičkih modela koji su postali sinonim za AI.
„Ovo je oblast u procvatu“, rekao je novinarima u Ženevi menadžer VIPO-a za analitiku patenata Kristofer Harison.
Tehnologija pokreće niz industrijskih i potrošačkih proizvoda, uključujući chat botove kao što su ChatGPT i Google Gemini.
Takođe može da radi stvari kao što su pomoć u dizajniranju novih molekula za razvoj lekova i omogućavanje novog dizajna i optimizacije proizvoda.
Izveštaj VIPO-a utvrdio je da je većina patenata GenAI do sada podneta iz Kine.
Između 2014. i 2023. godine, više od 38.000 GenAI inovacija je došlo iz te zemlje, pokazao je izveštaj.
To je šest puta više od Sjedinjenih Država, na drugom mestu sa 6.276. Treća je Južna Koreja sa 4.155, a prati je Japan sa 3.409.
Indija, gde je prijavljeno 1.350 patenata GenAI, u međuvremenu je zabeležila najveću prosečnu godišnju stopu rasta, od 56 odsto, saopštio je VIPO.
Većina najboljih kandidata za GenAI su Kinezi, sa Tencentom na vrhu, a zatim slede Ping An Insurance, Baidu i Kineska akademija nauka.
IBM se pojavljuje tek na petom mestu, a slede ga Alibaba iz Kine, Samsung Electronics iz Južne Koreje i Google-ova matična kompanija Alphabet, a kineska kompanija BiteDance i Microsoft zauzimaju konačna mesta na listi 10 najboljih, pokazao je izveštaj VIPO.
Podaci o slikama i video zapisima dominirali su u prijavama patenta GenAI, sa skoro 18.000 pronalazaka tokom decenije koja se razmatra, praćeno tekstom i govorom/muzikom sa skoro 13.500 pronalazaka svaki.
Izveštaj VIPO-a je takođe otkrio da patenti GenAI koji koriste podatke zasnovane na molekulima, genima i proteinima brzo rastu, sa skoro 1.500 pronalazaka od 2014. godine i prosečnim godišnjim rastom od 78 procenata u poslednjih pet godina.
Tang je rekao novinarima da izveštaj VIPO-a ima za cilj da pruži „uvid u ono što se dešava uzvodno, a zatim možemo da napravimo malo obrazovanija nagađanja o tome šta će se desiti nizvodno u godinama koje dolaze“.
On je priznao strahove koji okružuju tehnologiju, uključujući potencijal za velike gubitke radnih mesta, narušavanje industrije i kršenje zaštite intelektualne svojine.
Ako GenAI „potkopa ljudsku kreativnost i … spreči čoveka da zarađuje za život, mislim da će to biti nešto na šta zaista moramo da pazimo“, rekao je on.
Posebno je naglasio važnost zaštite intelektualne svojine za zaštitu kreativnog izražavanja, insistirajući da ih ti modeli veštačke inteligencije ne mogu omalovažavati.
On je izrazio nadu da će „postojati neki oblik poravnanja ili dogovora između kompanija koje obučavaju modele i kompanija ili kreatora koji kreiraju sadržaj“.
Takva revolucionarna tehnologija, insistira on, mora držati ljudska bića „u centru inovacijskog ekosistema… poboljšavajući i omogućavajući inovacije zasnovane na ljudima, a ne uništavajući ih“.
